250 POLITIČKIH FILMOVA

Ovaj spisak političkih filmova ne pretenduje da bude sveobuhvatan i u budućnosti će biti još dosta novih preporuka i recenzija. Zato – ako imate neki predlog, komentar, sugestiju – ostavite komentar ispod teksta ili pišite na mejl tadej@politfilm.com.

Filmovi su grupisani u nekoliko celina, pre svega po istorijskom kriterijumu
1. Filmovi koji obrađuju događaje pre XX veka.
2. Događaji od početka XX veka do 1945. godine, odnosno kraja Drugog svetskog rata.
3. Filmovi koji pokrivaju period od 1945. do 1990, odnosno pada Berlinskog zida 1989.
4. Savremeno doba nakon 1990.
Kao dodatne kategorije stavio sam:
5. Negativne utopije i fanstastiku.
6. Domaće filmove.
7. Dokumentarne filmove.

Neki filmovi su vrlo ekspilicitno politički poput “The Confession”, neki pokušavaju da daju objektivnu sliku događaja poput filma “Munich”, neki pružaju dosta informacija o malo poznatim događajima poput filma “Agora” itd. Ono što im je svima zajedničko je da su politični, da se o njima može razmišljati politički, da se o njima može zaključivati politički, i da smatram da ih vredi pogledati. Trudio sam se da izbegavam politički konfuzne filmove u kojima su istorijski događaji (slučajno ili sa namerom) pogrešno prikazani ili koji šalju neadekvatne i protivrečne poruke. U spisku domaćih filmova ima malo, ali to je samo zato što ih u ovom trenutku nisam (p)opisivao. Naravno, svi predlozi i sugestije su dobrodošli.

Uživajte i naučite nešto novo,
Tadej Kurepa

Period pre XX veka

 (1)

The Mission (1986) – Jezuiti se pridružuju domorodačkom plemenu u Južnoj Americi, pokušavajući da zaštite indijance od trgovaca robljem. U filmu se vrlo jasno pokazuju koreni kapitalizma, koji je nastao i do danas se održava kroz različite oblike robovlasništva i robovskog rada. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (2)

La Commune (Paris, 1871) (2000) – Rekonstrukcija događaja u Pariskoj Komuni, snimljena u vrlo neobičnom kvazi-dokumentarnom stilu. Zbog represije, previranja i siromaštva u Parizu je 1871 izbila narodna revolucija, koju su podržali revolucionari – komunisti i anarhisti. Narod je formirao Komunu, čija je struktura bila komunistička i koja je kasnije bila uzor drugim narodnim pobunama i ustancima. Nakon nekoliko nedelja vlast u Versaju poslala je vojsku koja je Komunu ugušila u krvi i masakrirala komunare. Većina glumaca su naturšcici, a ceo film je snimljen tokom trinaest dana i noći u jednoj napuštenoj fabrici u predgrađu Pariza.

TREJLER

FILM Part I

FILM Part II

 (3)

Hornblower – The Frogs And The Lobsters (1999) – Jedan u nizu filmova o britanskom mornaru Horaciju Hornbloweru. U ovom filmu je na prilično zabavan i istorijski dosta tačan način prikazan jedan od pokušaja gušenja Revolucije u Francuskoj.

TREJLER

FILM

 (4)

Samurai Rebellion (1967) – U feudalnom Japanu vladale su krute društvene norme i striktna hijerarhija. Svako ko se drzne da izađe iz okvira sistema biva vraćen na svoje mesto, živ ili mrtav.

TREJLER

 (5)

Agora (2009) – Iako priča filma na prvi pogled deluje naivno i neuverljivo, začuđujuće je istinita. Ćerka poslednjeg upravnika Aleksandrijske biblioteke bila je filozofkinja, predavala je matematiku i astronomiju. Hypatia je živela u četvrtom veku i bila prva istaknuta matematičarka koju istorija pamti, inteligentnija i uticajnija od većine filozofa svog doba. Ovaj film govori i kako su hrišćani proterali Jevreje iz Aleksandrije, kako su razorili i spalili Aleksandrijsku biblioteku, uništili celokupno znanje antike i gurnuli svet u mračno doba koje je trajalo više od hiljadu godina. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (6)

The Devils (1971) – Istorijska drama o Urbanu Grandijeu, kontroverznom katoličkom svešteniku iz 17 veka kome je suđeno za veštičarenje, a presuđeno iz političkih razloga. Verovali ili ne, ovaj film je zasnovan na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (7)

Walker (1987) – Vilijem Voker je bio američki avanturista i plaćenik koji je (između ostalog) 1855. organizovao privatnu vojnu ekspediciju u Nikaragvu. Ekspediciju je finansirao Kornelijus Vanderbilt, tajkun koji je kontrolisao parobrodski transport u Nikaragvi, jer u to vreme još nije bio prokopan panamski kanal pa se trgovina između Njujorka i San Franciska odvijala preko Nikaragve. Voker je zauzeo Nikaragvu, proglasio sebe predsednikom i vladao do 1857. kada ga je porazila i proterala koalicija centralno-američkih država. Dan kada su Vokerove trupe poražene je danas nacionalni praznik u Kosta Riki. Ovaj psihodelični vestern u kome dominira nadrealna atmosfera ludila i potpunog rasula, zapravo je fenomenalna politička satira. Voker koji je očigledno zastupnik interesa krupnog kapitala sve vreme ide okolo i govori o miru, demokratiji i slobodi, a donosi očaj, smrt i ropstvo. U srži Vokerovog ludila je ideologija američkog imperijalizma, što se najbolje vidi u razlici između onoga što se stvarno dešava, načina na koji amerikanci na terenu doživljavaju tu stvarnost i slike koja se o svemu tome šalje u Ameriku. Već na početku filma obavešteni smo da je snimljen po stvarnim događajima, valjda zato što veći deo priče deluje potpuno neverovatno. I zaista, neki od najneverovatnijih događaja su začuđujuće istiniti, poput ponovnog uvođenja ropstva ili spaljivanja tadašnje prestonice, Granade koje je u filmu tako dobro prikazano da se po svojoj bezumnosti može uporediti sa Neronovim spaljivanjem Rima. Na kraju, Vokerov poslednji govor i kraj filma nas direktno vraćaju u sadašnje vreme – 1987. godinu kada je CIA obučavala, naoružavala i finansirala kontrarevolucionarne snage koje su pokušavale da svrgnu levičarsku vlast u Nikaragvi, a američku javnost je uveliko potresao Iran-Kontra skandal. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (8)

Black Death (2010) – Priča je smeštena u kugom zahvaćenu Englesku sredinom XIV veka. Mladi monah se kao vodič pridružuje grupi hrišćaniskih vitezova koji imaju zadatak da ispitaju glasine o jednom udaljenom selu u močvari okruženoj velikom šumom koje je pošteđeno kuge, navodno zbog toga što je odbacilo boga i okrenulo se veštičarenju.

TREJLER

FILM

 (9)

Ziemia obiecana (1975) – Tri mlada prijatelja, Poljak, Nemac i Jevrej, odlučuju da udruže snage i zajedno otvore fabriku. Pošto nemaju novca dovijaju se na različite načine, po svaku cenu, ne birajući sredstava i ne obazirući se na društvene ili moralne norme, kao ni sudbine drugih ljudi, uključujući i svoje najbliže. Radnja je smeštena u poslednje godine XIX veka, u poljski industrijski grad Lođ. Realizam sa kojim Vajda prikazuje prljavi, zadimljeni grad, opasne fabrike, surovu kapitalističku logiku i ubogu radničku klasu u potpunom siromaštvu, na rubu života i smrti, dostojan je Diknsa, Zole i Gorkog.

TREJLER

 (10)

Szegénylegények (1966) – Godina je 1869. u Mađarskoj – vlast je odlučila da se obračuna sa nekontrolisanim elementima, da bi stabilizovala sistem. U improvizovanom zatvoru, koji ima elemente logora, zatvorena je veća grupa ljudi, ima tu dosta drumskih razbojnika, među njima se nalazi i grupa mađarskih pobunjenika (sledbenika Sándor Rózsa), ali i veliki broj običnih seljaka. Austrijanci ne znaju ko je razbojnik, ko pobunjenik, a ko seljak, pa smišljaju najrazličitije oblike pritiska, ucene, psihološke igre, izdaju, okrutne manipulacije itd. Film sve ovo posmatra sa strane, hladno i distancirano, što nam omogućava da shvatimo distancu koju mučitelji, austrijski vojnici i oficiri, imaju u odnosu na svoje žrtve, kako na zatvorenike, tako i na njihove ponižene majke, žene i sestre koje svakodnevno donose hranu zatvorenicima. Čuveni mađarski reditelj Milkloš Janoš gradi, bez mnogo scena nasilja, korak po korak, mučnu priču o dehumanizaciji, bezobzirnoj represiji i ledeno hladnoj okrutnosti jednog suštinski kolonijalnog sistema koji je odlučio da locira i uništi svoje protivinike. I na kraju, fenomenalnim obrtom, pokazuje da je politički neprijatelj najveći neprijatelj.

TREJLER

FILM

 (11)

Burn! (1969) – U zlatno doba kolonijalizma, britanske vlasti šalju agenta na tropsko ostrvo pod portugalskom vlašću. Njegov zadatak je da podstakne robove na pobunu, kako bi Britanija preuzela ovo ostrvo na kome se proizvodi dosta šećerne trske. Međutim, kada Britanci preuzmu ostrvo i formalno ukinu ropstvo, bivši robovi shvataju da je i najamni rad oblik ropstva i odlučuju da se ponovo pobune. Na jednostavan i razumljiv način Burn! otvara pitanje slobode, borbe za slobodu, različitih tumačenja i pristupa pitanju slobode, proširenje polja slobode i njegovih ograničenja, ali i gušenja slobode, ugnjetavanja i kolonijalizma, takođe i antikolonijalnle borbe – sukoba kolonizatora i kolonizovanih, koji je, u svojoj suštini, klasni sukob. Ovo se najbolje vidi u trenutku kada Hose Dolores, predvodnik pobune robova, negde oko polovine filma prestaje da bude oruđe ispunjenja britanskih interesa i postane istinski svesni istorijski subjekt koji tako postaje paradigma svesne i revolucionarne antikolonijalne borbe. Jedan od zarobljenih pobunjenika, koji očekuje streljanje, objašnjava: “Hose Dolores kaže da ako je ono što mi ovde imamo civilizacija… civilizacija belog čoveka, onda nam je bolje da budemo necivilizovani zato što je bolje znati kuda ideš a ne znati kako, nego znati kako a ne znati kuda. I, Hose Dolores kaže da ako jedan čovek radi za drugoga, čak i ako se zove radnik, on je i dalje rob i to će uvek biti tako dok god postoje oni koji poseduju plantaže i oni koji poseduju samo mačetu kojom seku šećernu trsku za vlasnike plantaža. I, Hose Dolores kaže da ćemo morati da sečemo glave, umesto trske.” Kasnije u filmu, Hose Dolores lično objašnjava: “Ako ti neko pokloni slobodu, to nije sloboda. Sloboda je nešto što ti… ti sam moraš uzeti za sebe.” Ovaj film objedinjuje istorijske događaje koji su se odigrali u Brazilu, na Kubi, Santo Domingu, Jamajci i drugde. U njegovoj pozadini leži mozaik istorijskih činjenica i želeo bih da vam skrenem pažnju na neke od njih. Ostrvo Queimada je u kontekstu svetske situacije 1969. godije jasna aluzija na Kubu. Spaljivanje celog ostrva da bi se pobedili gerilci je jasna referenca na Vijetnam i američku upotrebu napalma, Indokina je čak pomenuta i u filmu. Naš protagonist José Dolores izuzetno liči na vođu haićanske revolucije, Tusena Luvertira (Toussaint Louverture) (u filmu čak postoji i eksplicitno poređenje između njih dvojice). Revolucija na Haitiju 1791. godine je najuspešnija pobuna robova u istoriji – gomila izmrvarenih robova je ratovala i pobedila tri evropske kolonijalne sile – Francusku, Britaniju i Špansku imperiju. Zahvaljujući tome Haiti je postao druga samostalna država u Amerikama i prva savremena država kojom su upravljali ljudi poreklom iz Afrike. Ideja da pobuna robova mora biti surovo ugušena da ne bi postala uzor i inpiracija drugim pobunama neodoljivo podseća na Američku doktrinu opsasnosti od komunističkog „domino efekta“. Vilijem Voker (William Walker), u ovom filmu britanski agent, istorijski je bio bio američki avanturista i plaćenik koji je (između ostalog) 1855. organizovao privatnu vojnu ekspediciju u Nikaragvu. Ekspediciju je finansirao Kornelijus Vanderbilt, tajkun koji je kontrolisao parobrodski transport u Nikaragvi, jer u to vreme još nije bio prokopan panamski kanal pa se trgovina između Njujorka i San Franciska odvijala preko Nikaragve. Voker je zauzeo Nikaragvu, proglasio sebe predsednikom i vladao do 1857. kada ga je porazila i proterala koalicija centralno-američkih država. Dan kada su Vokerove trupe poražene je danas nacionalni praznik u Kosta Riki.

TREJLER

FILM

Prvi deo XX veka, do 1945.

 (12)

Defiance (2008) – Priča o beloruskim jevrejima – partizanima koji su se povukli u ogromnu šumu između Poljske i Belorusije i tako preživeli drugi svetski rat. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (13)

Libertarias (1996) – Istorijska drama o ženama u Španskom građanskom ratu.

TREJLER

 (14)

F.I.S.T. (1978) – Silvester Stalone igra sindikalistu koji se, u nemogućnosti da legalnim metodima pobedi u štrajku, obraća mafiji za pomoć. Postoje neke sličnosti sa slučajem Džimija Hofe, bivšim (pokojnim) predsednikom sindikata Timsters u SAD.

TREJLER

FILM

 (15)

Sostiene Pereira (1996) – Godina je 1938, u Španiji besni građanki rat, a u Potugalu su fašisti uveliko na vlasti. U tom trenutku, Pereira je apolitični novinar u Lisabonu, ali to će se uskoro promeniti…

TREJLER

 (16)

Der Rat der Götter (1950) – Rukovodstvo nemačke korporacije IG Farben učestvovalo je u dovođenju Hitlera na vlast, u pripremama za rat, profitirali su u ratu i od Nemačke i od Zapadnih saveznika, u Ninbergu su prošli nekažnjeno i nakon svega nastavili su da se bave istim poslom – zgrtanjem profita na razaranju i ljudskoj nesreći.

 (17)

Götterdämmmerung (1969) – U prevodu „Sumrak bogova“ u kome se pokazuje sprega nacizma i krupnog kapitala prikazana u kontekstu opšte fašizacije društva i istovremene buržoaske dekadencije – ubistva, incest i pedofilija, spletke i izdaja, međusobni obračuni, mržnja, strah, monstruoznost i ludilo…

TREJLER

FILM

 (18)

Fat Man and Little Boy (1989) – Pokriva dvogodišnji period, od početka rada na izradi prve atomske bombe do prve nuklearne probe. Vrlo su zanimljivo prikazane etičke dileme naučnika koji rade na projektu.

TREJLER

 (19)

Cabaret (1972) – U jezivoj atmosferi sunovrata civilizacije i uspona nacizma krajem dvadestih i početkom tridesetih u Nemačkoj, glavni junaci ove priče su amerikanka koja igra i peva u kabareu, dvojica njenih ljubavnika i njihovi međusobni odnosi.

TREJLER

FILM

 (20)

Escape from Sobibor (1987) – Sobibor je bio jedan od najvećih nacističkih logora smrti u kome je u gasnim komorama sistematski ubijeno i spaljeno oko 250.000 Jevreja. Istovremeno, u Sobiboru se 14. oktobra 1943. odigralo najveće bekstvo iz nacističkog logora smrti – preko 300 logoraša je uspelo da pobegne. Ubrzo nakon toga, logor je zatovren. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (21)

Land and Freedom (1995) – Priča o Španskom građanskom ratu i izdaji Revolucije od strane staljinista, ispričana iz perspektive nazaposlenog komuniste iz Liverpula koji odlazi u Španiju da se pridruži oružanoj borbi protiv fašizma. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (22)

The Wind That Shakes The Barley (2006) – U Irskoj je od 1919. do 1921. trajao rat za nezavisnost od Velike Britanije. Međutim primirije i kraj rata nisu doneli mir, jer je 1922. godine počeo građanski rat u Irskoj između onih koji su hteli dalje oslobođenje i istinsku jednakost i onih koji su samo hteli da oteraju Engleze da bi sami vladali. Nažalost ovi prvi su izgubili. Ovo je priča o još jednoj izdanoj revoluciji.

TREJLER

FILM

 (23)

Amen (2002) – Jedan SS oficir sredinom 1942. godine saznaje da je u toku organizovano sistematsko istrebljenje Jevreja i zapravo pokušava da preduzme nešto, da informiše nemačku javnost ili zapadne saveznike ili Vatikan – bilo koga ko bi mogao nešto da učini. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (24)

Viva Zapata (1952) – Kultni film o Emilijanu Zapati, jednom od vodećih protagonista Revolucije u Meksiku 1910. godine. Ovo je pre svega jako dobar prikaz pobune i narodne revolucije, vrlo dobro urađen i uverljiv, snimljen po uzoru na fotografije iz meksičke Revolucije.

TREJLER

 (25)

A Fistful Of Dynamite (1971) – U jeku Revolucije u Meksiku, 1913. godine, ukrštaju se putevi nepismenog meksičkog seljaka-bandita i razočaranog, izgnanog irskog revolucionara, člana IRA-e koji je iz Irske pobegao za Meksiko. Kako film odmiče nepismeni seljak-bandit se sve ozbiljnije upliće u revoluciju, a razočarani revolucionar postaje sve ciničniji i ogorčeniji – „Nekada sam verovao u štošta i za svoje ciljeve sam koristio dinamit. Sada verujem samo u dinamit.“

TREJLER

FILM

 (26)

Reds (1981) – Film o radikalnom američkom novinaru Džonu Ridu koji je godinama drugovao sa anarhistima i komunistima, a 1917. se zatekao u Rusiji baš na vreme za Revoluciju. Pod snažnim utiskom Revolucije vraća se u SAD i pokušava da informiše ljude i pokrene ih na akciju. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (27)

To Kill A Mockingbird (1962) – Za vreme velike depresije 1930-tih advokat brani crnca lažno optuženog za silovanje. Mesto dešavanja je Alabama, na američkom jugu, gde su rasna diskriminacija i predrasude veoma izraženi. Cela priča ispričana je iz perspektive advokatove šestogodišnje ćerke.

TREJLER

FILM

 (28)

Lion of the Desert (1980) – Priča o herojskoj borbi slobodoljubivih beduina protiv italijanske okupacije Libije i istovremeno priča o neljudskosti fašizma i jednom malo poznatom genocidu. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (29)

Viva Maria (1965) – Ćerka irskog republikanskog teroriste na početku XX veka (koju igra Brižit Bardo) pomaže mu u dizanju različitih stvari u vazduh, a nakon njegove smrti se priključuje cirkusu gde postaje kan-kan igračica. Međutim kada putujući cirkus dođe u Meksiko baš na vreme za Revoluciju, stvari se menjaju iz korena. Urnebesno.

 (30)

Hadashi no Gen (1983) – Japanski anime crtani film o prvoj atomskoj bombi, bačenoj avgusta 1945. na Hirošimu i neposrednim posledicama po stanovništvo. U centru pažnje je priča o dečaku Genu i sudbini njegove porodice. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (31)

Idi i smotri (1985) – Četrnaestogodišnji dečak se priključuje partizanima, ali njegov mladi um ne može da izdrži užase rata i on polako gubi razum. Priča ovog remek-dela je smeštena u Belorusiju, 1943. godine, kraj rata je još daleko, a nacisti na svakom koraku čine nezamislive zločine. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (32)

Sacco & Vanzetti (1971) – Nikola Sako i Bartolomeo Vanceti su bili anarhisti osuđeni na smrt u farsičnom montiranom suđenju i pogubljeni na električnoj stolici uprkos svim dokazima koji su govorili u prilog njihove nevinosti. Fenomenalan film, od prvih scena koje pokazuju masovna politička hapšenja i deprotacije anarhista i sindikalista početkom 1920tih u SAD, preko suđenja i odlične završnice. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (33)

Rabbit-Proof Fence (2002) – Pogledajte kao su belci monstruozno „civilizovali“ aboridžine u zapadnoj Australiji. Priča prati tri devojčice koje su silom odvojene od svoje majke i zatvorene u ustanovu koja je mešavina zatvora i internata. Zabranjeno im je da govore maternji jezik, naterane da se svakodnevno mole itd, odlučuju da pobegnu i da prepešače više od hiljadu kilometara do kuće. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (34)

Army of Shadows (1969) – Nepretenciozan i dosta dobar film o francuskom pokretu otpora za vreme Drugog svetskog rata. Radnja se odmotava polako, ali vreme prolazi brzo zbog izuzetno napete atmosfere i tenzije koja traje od početka do kraja. Ovo je odličan primer da film ne mora da bude pun jurnjave i eksplozija da bi te sve vreme držao „na ivici stolice“. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (35)

The Rider Named Death (2004) – Partija socijal-revolucionara (SR, eseri) formirana je 1902. na tradiciji ruskog narodnjačkog pokreta koji se razvijao u drugoj polovini XIX veka, prvo kroz nihilizam, pa kroz „odlazak u narod“, a kasnije kroz tajnu terorističku organizaciju „Narodna volja“, prvu revolucionarnu organizaciju u Rusiji (1879-1883). Narodnjaštvo je integrisalo težnju za političkom liberalizacijom (sloboda organizovanja, štampe i govora, opšte pravo glasa, samoopredeljenje) i težnju za ekonomskim oslobođenjem radništva i seljaštva (ukidanje vojske, samoupravljanje, kolektivizacija zemljišnih poseda i fabrika), i u tom smislu se najviše oslanja na anarhizam. Nakon neuspeha Revolucije 1905. socijal-revolucionari se ponovo okreću terorizmu i u periodu 1906-1909. ubijeno je više hiljada carskih službenika, pripadnika vojske i aristokratije. Ovaj film prati grupu socijal-revolucionara koji pokušavaju da ubiju moskovskog nadvojvodu. Snimljen je prema romansiranoj autobiografskoj knjizi Borisa Savinkova „Behold a pale horse“, koji je ujedno i glavni protagonista filma. Imena knjige i filma su reference na šestu glavu Otkrovenja Jovanovog: „I vidjeh, i gle, konj blijed, i onome što sjeđaše na njemu bješe ime smrt, i pakao iđaše za njim…“ Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (36)

Fortress of War (2010) – Uprkos ubrzanim pripremama za rat i svesti da je rat između Sovjetskog saveza i nacističke Nemačne neizbežan, Staljin je u danima koji su neposredno prethodili početku rata odbijao da prihvati verodostojnost dokaza koji su govorili da će napad početi 22. juna 1941. Zbog toga borbena gotovost nije bila na odgovarajućem nivou što je dovelo po potpunog sloma fronta i ogromnih gubitaka u ljudstvu i tehnici. Ovo je priča o herojskoj odbrani Brestovske tvrđave, utvrđenja koje se među prvima našlo na udaru prilikom nacističke invazije za Sovjetski savez. Branioci su izdržali duže nego što je očekivano i uspeli su da nanesu gubitke Nemcima – ovde je prvi put naređeno povlačenje nemačke vojske na Istočnom frontu. Zbog toga je Brest postao jedan od simbola sovjetskog otpora na početku rata. Zasnovano na istinitim događanjima.

TREJLER

FILM

 (37)

The Victors (1963) – Film prati grupu američkih vojnika kroz različita bojišta Evrope u Drugom svetskom ratu – Italija, Francuska, Belgija, Nemačka. Sastavljen je od više kratkih priča koje dele istu temu i likove, a razdvojene su sekvencama originalnih filmskih novosti iz rata. Na taj način je stvoren veoma snažan kontrast između priča serviranih publici kod kuće u kojima su vojnici prikazani kao optimistični heroji i realnosti veoma teških uslova, iscrpljenosti, depresije, uzaludnosti, seksualne eksploatacije, crnog tržišta, ratnih profitera… Napravljen je u vreme kada su o Drugom svetskom ratu uglavnom snimane visokobudžetne epopeje, po atmosferi herojstva i optimizma veoma slične pomenutim filmskim novostima, a veći deo radnje ispunjavale su scene borbe. U ovom filmu fokus je stavljen na svakodnevni život, štaviše uopšte nema scena borbe, a iz većeg broja kratkih vinjeta gradi se atmosfera sveprožimajuće praznine i tihog očaja. Nekoliko nedelja nakon puštanja u biskope film je nakratko povučen da bi bio izmenjen, skraćen i praktično cenzurisan. Koliko je meni poznato, originalna necenzirisana verzija filma nije dostupna u slobodnoj cirkulaciji i ne može se nabaviti.

TREJLER

FILM

 (38)

Rebellion in Patagonia (1974) – Pobuna u Patagoniji je naziv za previranje tokom 1920. i 1921. godine u provinciji Santa Kruz u Patagoniji, regionu na južnom kraju Južne Amerike. Izvozna cena vune i druge robe drastično je pala po završetku Prvog svetskog rata, što je dovelo do smanjenja već bednih nadnica radnicima i seljacima. U Rio Galjegasu je Antonio Soto, španski anarhista, pokrenuo radničku organizaciju kao deo Radničke federacije argentinskih regiona (FORA). Nakon što je udruženje zemljoposednika odbacilo radničke zahteve (koji su između ostalog bili da se ne radi subotom, povećanje nadnica, bolja hrana itd) FORA je odgovorila pozivom na generalni štrajk u celoj provinciji Santa Kruz. Tenzija između radnika i zemljoposednika se zaoštrila do uzimanja talaca i sporadičnih oružanih sukoba između radnika i policij. Kao rezultat svega ovoga došlo je do smene guvernera i raspoređivanja vojnih trupa iz Buenos Airesa tako da je postignut kompromis – radnici su predali vojsci svoje oružje, a zemljoposednici su prihvatili radničke zahteve. Situacija se nakon ovoga ne smiruje, naprotiv i nakon štrajka sukob se produbljuje kroz policijsku represiju, odmazdu zemljoposednika, obostrano nasilje, političke manipulacije i sukobe unutar radnika između anarhista i reformista. Represija jača hapšenjima, mučenjem i deportacijama radničkih delegata i istaknutih sindikalista, i na kraju eskalira u novi generalni štrajk praćen pljačkama, uzimanjem talaca i oružanim sukobima. Ponovo je poslata vojska, ovaj put ne da mirno reši sukob već da u krvi uguši radničku pobunu. Pukovnik Benign Héctor Varela uveo je pogubljenje streljanjem kao kaznu za učesnike štrajka. Članovi FORA-e su ubijani na licu mesta. Do kraja intervencije vojska je ubila 1500 radnika. Ovo je film o njihovoj borbi. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (39)

Catch-22 (1970) – Ova anti-ratna komedija asurda pokušava da pokaže poraz racionalnog uma u susretu sa ludilom rata. Eskadrila američkih B-25 bombardera stacionirana je na malom mediteranskom ostrvu nadomak Italije. Komandant iznova povećava broj misija koje avijatičari treba da obave da bi stekli uslove da se „rotiraju“, odnoso da idu kući. Sa 25 misija povećao je na 35, a zatim na 50 itd, tako da niko ne uspeva da doživi rotaciju. Kapetan Josarijan je očajan jer gleda kako mu prijatelji ginu jedan po jedan i pokušava da bude proglašen ludim, a samim ti i nesposobnim za borbu. Tu na scenu stupa kvaka-22 – birokratski paradoks u kome, usled kontradiktornosti pravila, pojedinac ima samo jedan izbor, koji je unapred određen i na koji nikako ne može da utiče. Da bi doktor proglasio vojnika ludim, vojnik prvo mora da se obrati doktoru sa zahtevom da bude proglašen nesposobnim za borbu usled ludila, međutim u tom slučaju doktor ne može da ga proglasi ludim jer onaj ko traži da bude proglašen ludim ne može zaista biti lud. Dakle, ne postoji način da se izbegne borba, a pošto se broj potrebnih misija konstatno povećava, smrt se nameće kao jedini mogući ishod. Kvaka-22 nije birokratska greška, ona nije nastala slučajno. Naprotiv, reč je o svesnoj odluci da se pojedincu ostavi samo jedan izbor, čime mu se ne ostavlja nikakav izbor već mu se zapravo mogućnost izbora oduzima. To je metafora za političku volju zakonodavca koji sprovodi svoju nameru jednostavno zato što može da je sprovede. Paralelno sa time poručnik zadužen za nabavke razvija crnoberzijansku korporaciju čije deonice izdaje svim vojnicima u zamenu za „nepotrebne“ stvari (poput padobrana, ćebadi, morfijuma) koje im uzima i koristi za trgovinu. To je trenutak u kome komedija apsurda počinje da se pretvara u tragediju. Tamo gde se presecaju želja da se preživi po svaku cenu i nemogućnost da se izbegne smrt; tamo gde kontrolu preuzima tržište čiji zakoni ponude i potražnje svojom ledenom logikom pretvaraju sve međuljuske odnose u robu, a čoveka u monstruma; tamo u opustošenom pojedincu ostaje samo nemoćni očaj i osećaj beznadežne praznine.

TREJLER

FILM

 (40)

Hotaru no haka (1988) – Tragična priča o dvoje japanske dece prepuštene samima sebi u vihoru rata. Film počinje na proleće 1945. u gradu Kobu, u tom trenutku šestom po veličini gradu u Japanu sa oko milion stanovnika, na koga su američki bombarderi bacili napalm. U vatrenoj oluji koja je usledila izgoreo je veliki deo grada i poginulo je preko 8000 ljudi. Nakon što im je majka umrla od opekotina, četrnaestogodišnji Seita i njegova četvorogodišnja sestra Setskuo prelaze da žive kod tetke. Između njih ubrzo izbijaju nesuglasice, jer ih tetka usled ratnih nestašica hrane doživljava kao teret, tako da dvoje dece ubrzo odluče da se presele u napušteno sklonište… Ovaj jednostavan i veoma nežan animirani film na izuzetno potresan način govori ne samo o tragediji jednog nevinog detinjstva nemoćnog pred užasom rata, već i kanališe bol i očaj koji osećamo kada se suočimo sa činjenicom da živimo u civilizaciji koja je dopustila da se tako nešto dogodi, i koja to i dalje dopušta. Snimljeno po istoimenom romanu sa autobiografskim elementima, čiji je autor Akiyuki Nosaka. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (41)

Bitka za Moskvu (1985) – Od poetka priprema za invaziju za Sovjetski savez, zauzimanje Moskve bio je jedan od ključnih vojnih i političkih ciljeva sila osovine. Invazija je počela 22. juna 1941, operacijom Barbarosa, a druga faza invazije bila je operacija Tajfun, nemačka ofanziva na Moskvu, koja je lansirana u prvim danima oktobra 1941. godine. Na ovom pravcu Vermaht je koncentrisao preko milion vojnika, 1700 tenkova i 14000 topova i minobacača. Sovjetski film „Bitka za Moskvu“ snimljen je 1985. godine, povodom četrdesetogodišnjice savezničke pobede u Evropi. U uvodnoj špici naglašeno je da u filmu učestvuju samo stvarni ljudi, samo istinski junaci koji su zaista postojali i od početka je jasno da je koncipiran kao filmska lekcija iz istorije, štaviše kao film-spomenik braniocima Moskve, njihovim nadljudskim naporima i njihovom ogromnom heroizmu. Film otvara vrlo zanimljiva pitanja – razlike između taktičkog i strateškog nivoa promišljanja situacije i vođenja politike, razlike između pobede u jednoj bici i pobede u ratu. Činjenica je da su Sovjeti svesno žrtvovali stotine hiljada ljudi kako bi istrošili nemačku stratešku inicijativu i kupili vreme, nekoliko nedelja koje su im nedostajale, posebno u oktobru i novembru 1941. Vreme koje su ovako krvavo platili bilo im je potrebno da pripreme odbranu, dopreme sveže trupe sa istoka, evakuišu privredu (…) i odigralo je veoma bitnu ulogu u ishodu rata. Međutim, neke žrtve koje su mogle biti izbegnute predstavljene su u ovom filmu kao svesne, nužne i neizbežne, pogotovo u vezi sa katastrofalnim sovjetskim porazima prilikom bitke za Kijev u septembru 1941. ili prilikom kolapsa ogromnih snaga Crvene armije kod Minska u julu 1941. Uprkos ovim racionalizacijama koje kvare utisak, film je veoma interesantan, informativan i poučan. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (42)

Conspiracy (2001) – Krajem januara 1943. godine u mestu Vanzi nedaleko od Berlina održan je sastanak nacističkih birokrata na kome je učestvovalo 15 predstavnika različitih grana Nemačke države, vojske, SS-a, Nacističke partije itd. Jedina tema ovog sastanka bilo je „konačno rešenje jevrejskog pitanja“, odnosno postizanje konsenzusa oko metoda i dinamike uništenja svih evropskih Jevreja. Na Vanzi sastanku nije doneta odluka o Holokaustu, jer je januaru 1942. Holokaust već uveliko bio u toku – od pomora Jevreja u getima i logorima do masovnih streljanja i ubijanja gasom. Glavni cilj SS-a prilikom organizovanja ovog sastnaka bilo je dobijanje bezuslovnog pristanka i pune saradnje svih ostalih grana nemačke države u planu koji je bio unapred pripremljen i razrađen od strane SS-a. Tema filma Conspiracy je upravo ovaj sastanak, od početka do kraja, koji su organizovali i kojim su dominirali prominentni SS oficiri, general Rajnhard Hajdrih i pukovnik Adolf Ajhman. Film se u veoma velikoj meri oslanja na zapisnik sa sastanka i drugi dokumentarni materijal, čak su i dijalozi rekonstruisani na osnovu saslušanja Ajhmana prilikom suđenja 1961. godine u Jerusalimu. Verovatno ste nekad pogledali film o nacističkim logorima ili videli dokumentarne snimke na kojima se mešaju prizori hiljada golih mršavih leševa koje guraju bageri sa snimcima dehumanizovanih, izmučenih logoraša na ivici života i smrti. Ako ste se ikada zapitali ko su bili neljudi koji su to organizovali i kako su mogli da smisle tako nešto, ovaj film će vam dati prilično dobar odgovor na ta pitanja. Uglavnom u filmovima instinktivno tražimo dobre i loše likove, neke koje podržavamo i sa kojima možemo da saosećamo, i one druge koje neprihvatamo i osuđujemo, ali ovde toga nema, ovde su svi monstrumi. Zaista, u ovom filmu nema pozitivaca i negativaca, svi oni su deo istog zločinačkog sistema, samo što imaju različite perspektive i različite prioritete. Obratite pažnju na hladnoću, poslovnost i jednostavnost ovog sastanka na kome je doneta odluka sa takvim posledicama. To je atmofera korporativnih i državnih sastanaka na kojima se donose takve odluke, na kojima se i danas donose odluke koje imaju tragične posledice za živote miliona ljudi.

TREJLER

FILM

 (43)

Bronenosets Potemkin (1925) – Film Oklopnjača Potemkin je jedan od najuticajnijih filmova svih vremena. Kada je film napravljen, 1925. godine, vrlo brzo je uspostavio filmsku montažu kao jedan od ključnih elemenata filmskog jezika i iz korena promenio kinematografiju. I zaista, kada danas gledamo ovaj film teško je poverovati da je snimljen davne 1925. godine. Međutim, Oklopnjaču Potemkin nikako ne treba posmatrati kao neki muzejski eksponat. Danas, kao i pre skoro sto godina, ona zove na pobunu protiv ugnjetavanja i represije, a njena snažna propagandna poruka nosi energiju ne samo prošlih već i budućih revolucija. Sergej Ezenštajn je 1918. godine napustio studije arhitekture i pridružio se Ruskoj revoluciji gde je postao revolucionarni propagandista i zajedno sa Dzigom Vertovim i drugima razvio novi filmski jezik koji je zauvek promenio kinematografiju. Ezenštajn je želeo da uzburka emocije i inspiriše gledaoce svojih kratkih filmova i tako stavi novu umetnost, kinematografiju, u službu revolucije. Ubedljivo najsnažniji i najdugotrajniji efekat postigli su njegovi dugometražni filmovi Štrajk, Oktobar i iznad svih Oklopnjača Potemkin koja je ubrzo po izlasku inspirisala stotine hiljada gledalaca, a među njima i stotine budućih reditelja. Luis Bunjuel je izjavio da mu je ovaj film promenio život i presudno uticao na njegovu odluku da postane filmski reditelj. Istorijski, pobuna mornara na ruskom vojnom brodu Potemkin od 27. juna, najavila je prvu, neuspelu, rusku revoluciju koja je buknula u oktobru 1905. i bila ugušena do decembra iste godine. Tokom Rusko-Japanskog rata 1904-05 veći deo mornara Crnomorske flote prebačen je na Pacifik, a na brodovima su mahom ostali neiskusni regruti i manje sposobni oficiri. U takvoj situaciji Centralni komitet Socijaldemokratske organizacije Crnomorske flote, poznat pod skraćenicom Centralka (Tsentralka) doneo je odluku o započinjanju priprema za istovremenu pobunu na svim brodovima Crnomorske flote. Prva pobuna buknula je upravo na Potemkinu, kada je 27. juna 1905. godine zamenik komandanta broda pretio streljanjem mornarima koji su odbili da jedu crvljivo meso. Mornari su posle kraće borbe preuzeli kontrolu nad brodom i isto veče uplovili u Odesu sa razvijenom crvenom zastavom. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

Drugi deo XX veka (1945-1990)

 (44)

Mississippi Burning (1988) –Dva agenta FBI dolaze u Misisipi da istraže nestanak troje aktivista za prava crnaca i suočavaju se sa zidom ćutanja i KKK. Zanimljiv prikaz kako fašističkih tako i policijskih metoda. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (45)

Hunger (2008) – Britanska vlada nije priznavala politički status irskim političkim zatvorenicima, koji uzvraćaju različitim oblicima protesta, da bi na kraju pribegli štrajku glađu, do smrti. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (46)

État de siège (1972) – Sukob između proameričkih vlasti i revolucionarne urbane gerile u Urugvaju. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (47)

Silkwood (1983) – Karen Silkvud je bila radnica u fabrici plutonijuma koja se borila za radnička prava i bezbednost na radu, zbog toga su je psihički maltretirali, namerno trovali radiacijom i na kraju ubili. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (48)

Kinsey (2004) – Film o životu Alfreda Kinsija, pionira u istraživanju ljudskog seksualnog ponašanja. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (49)

Operacion Ogro (1979) – Španija, 1973. Franko je i dalje na vlasti i čeličnim stiskom drži celu zemlju u pokornosti, ali je već ostareo i priprema Karera Blanka za svog naslednika. Međutim, baskijska urbano-gerilska organizacija ETA planira atentat na Karera… Zasnovano na istinitim događajima.

TRAILER

 (50)

Der Baader Meinhof Komplex (2008) – Uspon i propast nemačke urbano-gerilske grupe „Frakcija Crvene armije“ (RAF) poznate i kao grupa „Bader-Majnhof“. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (51)

One Flew Over the Cuckoo’s Nest (1975) – Po dolasku u ludnicu, buntovnik pokušava da organizuje pacijente protiv represivne uprave…

TREJLER

FILM

 (52)

The War Game (1965) – Kvazi dokumentarac zasnovan na procenama mogućih dešavanja u okolini tipičnog engleskog gradića, u slučaju nuklearnog rata. Veoma realistično urađen, ovaj film je bio ignorisan i skoro zabranjen u Britaniji, da bi svega nekoliko meseci nakon što je u Britaniji žigosan kao potpuni promašaj, dobio oskara za najbolji dokumentarni film.

TREJLER

 (53)

Carlos (2010) – Kako su mladi zapadnoevropski levičari završili izvršavajući naređenja arapskih tajnih službi? Kako su revolucionari završili ubijajući nevine civile u terorističkim napadima? Kako su totalni amateri, neumereni u svemu i bez ikakve strategije, postali najtraženiji svetski teroristi sa bazama u Istočnom Berlinu i Budimpešti, finansirani od Arapa, pod zaštitom Štazi i KGB? Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (54)

La battaglia di Algeri (1966) – Alžirska revolucija je bila anti-kolonijalni konflikt između Francuske i alžirskih oslobodilačkih pokreta koji je trajao od 1954. do 1962, kada je Alžir postao nezavisan. Film pokriva period intenzivne urbano-gerilske aktivnosti u glavnom gradu Alžira od 1954. do 1957, poznat kao „Bitka za Alžir“. Nakon serije bombaških napada i mnogih atentata, Francuska uvodi vanredno stanje i šalje padobransku diviziju na čelu sa generalom Žakom Masuom, koji preuzima kontrolu nad svim ostalim oružanim snagama i masovno koristi brutalno mučenje kako bi suzbio pobunu. Ovo je jedan od najboljih antikolonijalnih filmova i veoma je realističan, posebno prikaz urbano-gerilskog ratovanja. Zanimljivo je da Jasef Sadi, jedan od lidera FLN-a, igra samog sebe. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (55)

Executive Action (1973) – polu-dokumentarna špekulacija o mogućoj zaveri desničaskih političara, kapitalista, plaćenika i otpuštenih operativaca CIA – da se ubije Džon Kenedi.

TREJLER

FILM

 (56)

Salvador (1986) – Prilično politički konfuzan film o tome kako su SAD finansirale profašističku vojnu huntu u El Salvadoru, čiji su odredi smrti odgovorni za smrt ili nestanak hiljada ljudi. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (57)

Fear And Loathing In Las Vegas (1998) – Dogodovštine novinara Hantera S. Tompsona i njegovog advokata, obojice potpuno odvaljenih od svih mogućih i nemogućih droga u atmosferi ranih sedamdesetih u SAD, obojenih gorkim porazom studentskog pokreta i pokreta za ljudska prava.

TREJLER

FILM

(58)

Where the Buffalo Roam (1980) Bill Murray – Film o dogodovštinama novinara Hantera S. Tompsona i njegovog advokata Oscara Acoste čiji je lik znatno razvijeniji nego u filmu „Strah i paranoja u Las Vegasu“ i značajno više politički obojen. Zasnovano na istinitim ljudima, koji su bili na ozbiljnim drogama.

TREJLER

FILM

(59)

Betrayed (1988) – Američki neonacisti imaju velike planove, a FBI je tu da ih u tome spreči uz korišćenje seksi undercover agentkinje. Kako se film bliži kraju sve je nejasnije ko je gnusniji, neonacisti ili FBI.

TREJLER

FILM

(60)

Waltz with Bashir (2008) – Animirana dokudrama, sa veoma jakim dokumentarnim elementima, koja se bavi ulogom Izraelske vojske u masakru koji su hrišćanski Falangisti sproveli nad palestinskim civilima u izbegličkim kampovima Sabra i Šatila, na jesen 1982. godine, tokom građanskog rata u Libanu. Bilo bi vrlo zanimljivo videti sličan rad koji bi obrađivao neke od događaja na prostoru bivše Jugoslavije. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

(61)

Imagining Argentina (2003) – Tokom diktature vojne hunte 1976-1983 u Argentini je bez traga nestalo 30.000 muškaraca, žena i dece. Na dosta neobičan način u ovom filmu je izuzetno snažno pokazana sva neljudskost fašističkih monstruma. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

(62)

The Good Shepherd (2006) – Rana istorija CIA od početaka u drugom svetskom ratu i osnivanja 1947. godine, do katastrofe u Zalivu Svinja 1961. viđena iz perspektive jednog od glavnih aktera. Inteligentan i nepretenciozno urađen film, koji uverljivo prenosi tenziju i stalnu atmosferu napetosti, intrige, iščekivanja.

TREJLER

(63)

Czlowiek z marmuru (1977) – Sredinom sedamdesetih u Poljskoj, mlada režiserka snima dokumentarni film o usponu i padu proleterskog heroja Birkuta koji je 1950tih postao slavan kada je postavio rekord u prebacivanju norme u broju postavljenih cigala. Da bi saznala više o njemu, ona pronalazi njegovog sina Mačeja.

TREJLER

(64)

Człowiek z żelaza (1981) – Nastavak priče o Mačeju, radniku iz brodogradilišta u Gdanjsku i rađanju nezavnisnog sindikata „Solidarnošć“, velikim štrajkovima, radničkim borbama i državnoj represiji. Događaji opisani u filmu odvijali su se tokom ili neposredno pred snimanje 1980. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (65)

Good Night, and Good Luck. (2005) – Novinar Edvard Marou 1953, uz podršku urednika i kolega, odlučuje da se preko mreže CBS suprotstavi i uđe u javni sukob sa senatorom Mekartijem na vrhuncu mekartijevske antikomunističke paranoje i „lova na veštice“. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (66)

Missing (1982) – Tokom vojno-fašističkog državnog udara u Čileu 1973. kojim je na vlast došao general Augusto Pinoče, nestao je Čarls Horman novinar, levičar američkog porekla. Njegova žena pokušava da ga nađe, a uskoro joj se pridružuje i njegov otac, konzervativac koji ne podržava ideje svoga sina. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (67)

The China Syndrome (1979) – Kapitalisti teže da uštede na svemu mogućem, a u događajima prikazanim u ovom filmu uštedeli su na kontroli kvaliteta pri izgradnji nuklearne elektrane. Ta ušteda mogla bi da košta na stotine hiljada ljudskih života, ali oni će uraditi sve da zataškaju i sakriju od javnosti sve incidente. Stvarne nesreće poput Černobilja i nedavnih događaja u Japanu jasno pokazuju da su glavni uzroci stvarnih nuklearnih katastrofa upravo neznanje, nedovoljna bezbednost, nemar, težnja da se posao otalja i želja da se uštedi….

TREJLER

FILM

 (68)

Hidden Agenda (1990) – Nakon ubistva aktiviste za ljudska prava u Belfastu, Severna Irska, istragu preuzima jedan od najboljih istražitelja u Britaniji, međutim kako se događaji budu odvijali ključno pitanje postaje pitanje prave prirode sistema, koja je ovde pokazana izuzetno jednostavno i efektno.

TREJLER

FILM

 (69)

Apocalypse Now (1979) – Kultni Kopolin film o ratu u Vijetnamu u kome je prikazan sav užas, besmisao, smrt i ludilo rata.

TREJLER

FILM

 (70)

Batismo de Sangue (2006) – Za vreme vojno-fašističke diktature u Brazilu, koja je trajala od 1964. do 1985, grupa katoličkih sveštenika iz reda Dominikanaca pomagala je i podržavala levičarsku urbanu gerilu. Ovo je priča o tome kako su uhapšeni, brutalno mučeni i zlostavljani zato što su podržavali borbu naroda protiv diktature i tako postali „crveni popovi“. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (71)

Steal This Movie (2000) – Biografski film o Ebiju Hofmanu (Abbie Hoffman) jednom od osnivača grupe Yippies i lidera anti-ratnog pokreta u SAD tokom druge polovine šezdesetih. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (72)

Behold A Pale Horse (1964) – Nakon Španskog građanskog rata, jedan od anarhističkih gerilaca dolazi u svoje rodno mesto da još jednom vidi majku na samrti, policija to zna i sprema mu zamku. Bazirano na liku Fransiska Sabatea Ljoparta poznatog kao „El Quico“ koji je ubijen 1960. na sličan način kao i junak ovog filma.

TREJLER

FILM

 (73)

Network (1976) – Nakon što vremešni TV voditelj saznaje da će biti otpušten doživljava nervni slom uživo i postoje ludi prorok koji napada televizijom umrtvljeno i oblikovano društvo, međutim korporacija uspeva da ga kooptira i upotrebi ga za dalje jačanje sistema.

TREJLER

 (74)

Kiss Of The Spider Woman (1985) – Sedamdesetih ili osamdesetih, u nekoj južnoameričkoj zemlji zatvorsku ćeliju dele peder i revolucionar. Obojica su politički zatvorenici, ali malo toga ih spaja. Pošto su upućeni jedan na drugoga vremenom postanu sve bliži, bolje se razumeju i nauče da poštuju jedan drugog.

TREJLER

FILM

 (75)

The Day After (1983) – Na primeru gradića Lorensa u istočnom Kanzasu (koji se inače nalazi tačno na sredini SAD, dakle u sred ničega) pokazano je kakve bi bile posledice nuklearnog rata. Film obuhvata i narastanje tenzije između SAD i Sovjeta, početak rata i kratak period od par nedelja nakon razmene celokupnih nuklearnih arsenala. Na početku filma svi pojedinci čije sudbine pratimo su u neverici, misle da ipak neće doći do rata, da „oni gore“ neće dozvoliti da do toga dođe… Međutim kada rakete polete, nastupaju užas, šok i očaj, i kako bi Doroti rekla: „Toto, čini mi se da više nismo u Kanzasu“…

TREJLER

FILM

 (76)

Threads (1984) – Britanski film o nuklearnom ratu, po mnogo čemu sličan filmu The Day After, ali bolji. Osim ličnih priča koje su dosta razrađene, u filmu se govori i o širem društvenom planu. Na primer korišćeni su pravi snimci uputstava „Protect and Survive“ koje je Britanska vlada pripremila za postupanje u slučaju nuklearnog rata (ova uputstva se mogu pogledati na internetu). Štaviše u filmu ljudi pokušavaju da se zaštite i ponašaju na načine opisane u ovim uputstvima, sa katastrofalnim posledicama. Takođe je dato i dosta statističkih podataka i predviđanja za slučaj opšteg nuklearnog rata, a prikazani su i pokušaji prilagođavanja državnog aparata novonastaloj situaciji, čega nema u filmu The Day After. I vremenski period koji je pokriven je duži, jer se na kraju govori i o stanju jednu deceniju nakon rata.

TREJLER

FILM

 (77)

This is not a test (1962) – Na sred nekog magistralnog puta u planinama između dve vojne baze u SAD pandur dobija naređenje da zaustavi saobraćaj zbog opasnosti od vazdušnog (nuklearnog) napada i da očisti put zbog evakuacije gradova. Pandur je naravno totalni autoritarni kreten koji zaustavi desetak ljudi, oduzme im ključeve od kola i natera ih da od jednog kamiona naprave sklonište u slučaju da dođe do napada (?) Pošto ni pandur ni građani ne znaju mnogo o atomskoj bombi sve vreme proizvoljno špekulišu o tome kolika je opasnost, koliki je domet eksplozije itd. Ovo bi bila zabavna komedija situacije, da nije urađena kao ozbiljan film u kome tenzija konstantno raste, pa smešak brzo zamenjuje neverica ili hladni užas.

TREJLER

FILM

 (78)

JFK (1991) – Dosta detaljan prikaz istrage o atentatu na Džona Kenedija koju je 1966, tri godine posle Kenedijeve smrti pokrenuo Džim Gerison, okružni tužilac iz Nju Orleansa. On je uočio mnoge nedoslednosti u prvobitnoj istrazi, doveo u pitanje zvaničnu priču po kojoj je atentator delovao sam i na svoju ruku, i malo po malo uspeo da razotkrije džinovsku zaveru u kojoj su učestvovali funkcioneri CIA i vlasnici vojno-industrijskog kompleksa. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (79)

La Classe Operaia va in Paradiso (1971) – Nakon što mu mašina u fabrici odseče prst radnik naprasno postaje svestan otuđenja, eksploatacije i besmisla sveta u kome živi. U međuvremenu uprava fabrike pokušava da natera radnike da rade brže, kako bi proizveli više, u fabrici žuti sindikat preti štrajkom, a studenti propovedaju revoluciju.

TREJLER

FILM

 (80)

Lavorare con lentezza (2004) – U Bolonji je 1976. pokrenut slobodni studentski piratski radio „Alisa“, u kontekstu bujanja autonomističkog pokreta koji je težio revolucionarnom povezivanju studenata i mladih radnika. Ovaj film pokazuje atmosferu u Bolonji početkom 1977, neposredno pred pobunu koja je buknula nakon što je policija pucala na studentskim protestima i ubila jednog studenta. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (81)

Accidental Death of an Anarchist (1983) – Britanska TV postavka predstave „Slučajna smrt jednog anarhiste“ koju je napisao italijanski nobelovac Dario Fo. Tema predstave je istraga par dana nakon što je Đuzepe Pineli, anarhista i železničar, bačen sa četvrtog sprata policijske stanice u Milanu od strane inspektora koji su ga ispitivali u vezi sa bombom postavljenom na trgu Piazza Fontana. Naknadno je utvrđeno da su bombu postavili fašisti, u okviru strategije dizanja tenzije, iza koje su stajale tajne službe Italije i NATO. Za više informacija o strategiji dizanja tenzije preporučujem dokumentarac Operation Gladio. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (82)

Crónica de una fuga (2006) – Početak brutalne vojne diktature u Argentini: hapšenja, mučenja, ubistva… U ovom filmu je ispričana jedna od ovih priča, čiji su akteri na sreću uspeli da pobedgnu iz zatočeništva i tako ostali živi da nam je ispričaju. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (83)

Munich (2005) – Nakon terorističkog napada u Minhenu 1972. kada su članovi palestinske grupe Crni septembar oteli i na kraju ubili jedanaest članova Izraelskog olimpijskog tima, sledi osveta koju je pripremio Mosad, Izraelska tajna služba. Film pretenduje da događaje prikaže objektivno, i tehnički je veoma dobro urađen,. Akteri nisu jednodimanzionalni, i nema dobrih i loših već svi postupaju u skladu sa svojim uverenjima i ideologijom, i svako je u stanju da uradi bilo šta. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (84)

In The Name Of The Father (1993) – Nakon eksplozije bombe koju je IRA postavila 1974. u pabu u Engleskoj policija hapsi četvoro mladih Iraca i pomoću fizičke i psihičke torture koja je trajala nedelju dana iznuđuje iz njih priznanja. Uprkos njihovoj očiglednoj nevinosti tužilaštvo je odlučno da ih osudi. Ceo proces je dosta dobro prikazan, od brutalnih policijskih saslušanja pa nadalje. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (85)

Il Divo (2008) – Ovaj film verovatno ne bi bio konfuzan nekome ko je pratio italijansku parlamentarnu politiku od sredine šezdesetih pa na dalje, ali je meni bio veoma naporan jer se jako brzo smenjuje neverovatno mnogo likova. Dakle, 1992. godine na svetlo dana izranjaja ogromna korupcija italijanskih demohrišćana (Democrazia Cristiana) nakon čega gube vlast prvi put nakon 1944, da bi se u roku od dve godine, do 1994. partija potpuno raspala. U fokusu filma je Đulio Andreoti (Giulio Andreotti) koji je bio član parlamenta od samog početka 1946. i sedam puta bio premijer Italije. Kao jedan od vodećih demohrišćana uvek je bio u samom centru svih zbivanja i naravno upleten u nebrojene zavere, skandale, zataškavanja, zločine itd. Klupko se odmotava i počinju suđenja. Veoma dinamično i informativno. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (86)

The Wages of Fear (1953) – U nekom selu u Južnoj Americi zarobljeno je desetak stranaca raznih nacionalnosti. Put vodi samo do naftne bušotine, pruga ne postoji, a avion je jedino prevozno sredstvo, međutim niko od nih nema novca za kartu. Zapravo jedva imaju para da ne umru od gladi. Kada dođe do požara na naftnoj bušotini, kompanija koja vadi naftu treba da preveze nekoliko stotina kilograma nitroglicerina, potrebnih za gašanje požara, po veoma lošem putu i nudi veliku svotu novca vozačima koji se jave da obave ovaj strahovito opasan posao.

TREJLER

 (87)

The Lost Honor of Katharina Blum (1975) – Nakon što je provela noć u svom stanu sa mladićem koga je upoznala prethodne večeri na žurci, policija joj upada u stan, ne zatiče mladića, ali nju hapsi. Iako je policija u početku tvrdila da je dotični mladić okoreli terorista i pljačkaš banaka, ispostavlja se da je zapravo antimilitarista i prigovarač savesti koji je dezertirao i usput ukrao pare za plate nekim oficirima. No, u fokusu filma je sprega između policije i medija, u kojoj oni razmenjuju poverljive informacije do kojih su došli, i pokazuje kako mediji često objavljuju iskrivljene ili potpuno izmišljene priče. Veoma dobro je prikazan medijski linč i teror koji buržoaski mediji sprovode nad nezaštićenim pojedincem, kao i uloga medija, jednog od najbitnijih državnih ideoloških aparata, u očuvanju sistema.

TREJLER

 (88)

Die Bleierne Zeit (1981) – Naslov filma „Olovna vremena“ referiše na razočarenje i osećanje poraza pristuno na nemačkog levici tokom 1970-tih, koje je usledilo nakon neuspeha društvenih pokreta 1960tih. Duboka mržnja prema političkom sistemu i snažna potreba da se sistem što brže sruši bile su suočne sa nedostatkom ozbiljne strategije i nemogućnošću da se bilo šta zaista promeni. Iz ove nemoći se sa jedne strane rodio reformizam „Zelenih“, a sa druge strane elitistički avanturizam ubano-gerilskih grupa poput Frakcije crvene armije (poznate kao grupa Bader-Majnhof). Film prati dve sestre, obe feministkinje i učesnice novih društvenih pokreta, koje su izabrale različite pravce borbe protiv sistema. Jedna je novinarka u feminističkom nedeljniku i bori se za pravo na abortus, a druga se priljučuje urbanoj gerili i okreće oružanoj borbi. Kroz njihove složene odnose i diskusije, nazire se sukob između dve struje pokreta – novinarka smatra da je izabrala teži put jer svakodnevno naporno radi na organizovanju žena i kolektivnoj svesti što je po njenom mišljenju mnogo teže i ozbiljnije od postavljanja bombi i političkih otmica, a gerilka optužuje sestru da je mekana i da nema dovoljno hrabrosti za istinsku borbu, smatra da se ova zadovoljava mrvicama koje joj sistem baca i zahteva usluge i pažnju od sestre, smatrajući da joj sve što traži pripada zato što je sa reči prešla na dela. Film je delimično baziran na priči o sestrama Kristini i Grudrin Enslin, koja je bila članica RAF-a. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (89)

The Pentagon Papers (2003) – Suština američke spoljne politike za vreme hladnog rata je bilo sprečiti da komunisti dođu na vlast u bilo kojoj zemlji koja već nije postala komunistička, u strahu da će ubrzo i okolne zemlje takođe postati komunističke, padajući jedna za drugom kao domine. U osnovi ove politike je bila strategija stvaranja pojasa anti-komunističkih zemalja od mediterana do dalekog Istoka. Cilj je bio sprečiti širenje uticaja Sovjetskog saveza i posebno izlazak na topla mora. Ukoliko se ovo razume, lakše je shvatiti i celokupan američki angažman u Vijetnamu i ostatku Jugoistočne Azije. Protagonista filma je izuzetni mladi analitičar, koji je subjekt američke hladnoratovske ideologije širenja liberalno-demokratskih vrednosti i opasnosti od komunističkog domino-efekta. Njegova najveća želja je da doprinese pobedi Amerike i zbog toga počinje da radi za RAND korporaciju, jedno vreme radi za Pentagon, odakle se ponovo vraća u RAND i odlazi u Vijetnam da bi na licu mesta proveravao izveštaje koji se šalju, kako bi povećao tačnost podataka koje dobijaju analitičari u Americi. Međutim, kada je dospeo u centar dešavanja, u srce ideologije, shvatio je koliko su izvešaji lažirani, da niko zapravo ne zna šta se stvarno dešava i da je politika koja se vodi potpuno pogrešna. Njegovo razočarenje se nastavlja i nakon povratka kući, kada je njegov izveštaj stavljen u fijoku; ovo razočarenje se produbljuje kada dođe u posed velikog internog vojnog izveštaja na preko 7000 strana u kome se jasno vidi istina o angažmanu u Vijetnamu. Nakon što je bezuspešno kontaktirao razne liberalne političare nudeći im dokumente do kojih je došao, odlučuje da o podatke učini javim i daje ih novinarima… Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (90)

Outside the Law (2010) – Ova priča o trojci braće Alžiraca i njihovoj majci koji žive u Francuskoj kasnih 1950tih i ranih 1960tih omogućava izuzetan uvid u borbu Alžiraca za oslobođenje od Francuskog kolonijalizma. Kritičari su film smestili negde između film-noara i vesterna, poredeći ga sa Kopolinim „Kumom“ i „Armijom senki“ Žan-pjera Melvila. Film počinje 8. maja 1945. godine. Dok je svet slavio pobedu nad Nacizmom u alžirskoj provinciji Setif došlo je do sukoba između stanovništva i francuske žandarmerije, čiji je bilans bio preko 40.000 ubijenih alžirskih civila. Nakon masakra u Setifu braća su se raštrkala po svetu, da bi ih mnogo godina kasnije u Parizu spojila borba za slobodu alžirskog naroda. Ovaj film baca svetlo na jedan od manje poznatih tokova istorije, jer iako je glavna borba za oslobođenje Alžira od francuskog kolonijalizma (1956-1962) vođena u Severnoj Africi, mnogi alžirski emigranti širom Francuske uzeli su učešća u antikolonijalnom organizovanju i protestima, ali i sukobima sa francuskim vlastima.

TREJLER

FILM

 (91)

Some Mother’s Son (1996) – Ovo je film o štrajku glađu irskih političkih zatvorenika 1981. godine i događajima koji su ga pratili. Jedan od glavnih uzroka političke nestabilnosti u Severnoj Irskoj je bila diskriminacija katolika (Iraca) od strane vladajućih protestanata (britanskih lojalista). U dekolonijalizaciji, koja je usledila nakon Drugog svetskog rata, jedni su videli nadu za priključenje Irskoj, a drugi opasnost zbog dodatnog opadanja Britanije. Krajem šezdesetih u Severnoj Irskoj se rađa pokret za ljudska prava po ugledu na SAD, ali i različite paravojne organizacije, a društvena previranja eskaliraju nakon što je Britanija uvela vojnu upravu koja je trajala od 1969. do 2007. Pripadnici irskih paravojnih organizacija zahtevali su da u zatvoru imaju status ratnih zarobljenika, a britanska vlada je smatrala da su obični teroristi. Oko 340 zatvorenika je protestovalo u početku odbijanjem da nose zatvoreničke uniforme da bi se na kraju, usled kontramera zatvorskih vlasti i eskalacije protesta, došlo do velikog štrajka glađu u kome je umrlo deset od ukupno dvadeset tri štrajkača glađu. Britanka vlada, sa Margaret Tačer na čelu, bila je odlučna da slomi štrajk i da ne ispuni zahteve štrajkača, ali su nakon štrajka zahtevi ipak ispunjeni: 1. Da ne nose zatvoreničku uniformu 2. Da ne moraju da rade u zatvoru 3. Pravo da se slobodno organizuju sa drugim zatvorenicima u obrazovne i rekreativne svrhe 4. Pravo da nedeljno imaju jednu posetu, paket i pismo 5. Potpuni oporavak od posledica štrajka glađu. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (92)

Rebellion (2011) – Na Novoj Kaledoniji je 1988. grupa FLNKS otela dvadesetak policajaca i zahtevala nezavisnost od Francuske. Pošto se ovo dešavalo neposredno pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, političari su radi sticanja dodatnih političkih poena odlučili da prekinu pregovore i krizu s taocima razreše spektakularnom akcijom elitnih vojno-policijskih jedinica, ne obazirući se na rizik po živote talaca. U akciji je ubijeno 19 otmičara, a autopsijom je utvrđeno da je većina pogubljena iz neposredne blizine, nakon zarobljavanja. Nekoliko meseci nakon ovog događaja postignut je sporazum kojim je započet proces osamostaljenja Nove Kaledonije (koji i dalje traje), a svi učesnici u otmici su amnestirani i obustavljena je svaka dalja istraga o smrti 4 žandarma i 19 boraca za nezavisnost. U Novoj Kaledoniji se nalazi četvrtina svetskih zaliha nikla. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (93)

The Rum Diary (2011) – Film je snimljen kao omaž Hanteru S. Tompsonu, po njegovom istoimenom delimično autobiografskom romanu. Mladi pisac u potrazi za poslom i inspiracijom dolazi u Puerto Riko i počinje da radi u lokalnom dnevnom listu. Osuđen na pisanje o besmislicama, suočen sa korupcijom o kojoj je primoran da ćuti, pijan provodi veći deo dana. Lutajući kroz ponore autodestrukcije uspeva da sagleda celinu i spozna istinu o društvu sazdanom od nepomirljivih protivurečnosti, i na kraju nalazi dugo traženu inspiraciju.

TREJLER

FILM

 (94)

Tinker Tailor Soldier Spy (2011) – U samom vrhu britanske obaveštajne službe MI6 nalazi se sovjetski dupli agent. Ili možda ne? Veoma kompleksan i dinamičan špijunski triler smešten u sredinu 1970tih godina. Gledalac je od početka filma za stolicu zakovan sveprisutnom tenzijom čiji se izvor na prvi pogled ne vidi i mučnim predosećanjem izdaje, nezamislive ali naslućene. Film je delimično zasnovan na istinitim događajima iz 1960tih.

TREJLER

FILM

 (95)

Salvador (Puig Antich) (2006) – Salvador Puig je bio španski anarhista, član grupe MIL koja je pljačkala banke i tim novcem finansirala štampanje ilegalnih političkih knjiga, časopisa i drugih materijala, pomagala radničke štrajkove i borbu protiv autoritarnog režima Fransiska Franka. Prilikom hapšenja ubio je pripadnika španske žandarmerije. U atmosferi dugotrajnih društvenih previranja i političke odmazde nakon što je ETA ubila španskog premijera Karera Blanka, Salvador je osuđen na smrt i pogubljen u 26-toj godini. On je poslednja osoba na kojoj je u Španiji izvršena smrtna kazna garotom. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (96)

The Spook Who Sat by the Door (1973) – Zbog političke klime CIA je primorana da upiše klasu crnaca regruta, ali zbog suviše oštrih kriterijuma samo jedan uspeva da prođe trening, a posao koji mu je poveren je fotokopiranje – u podrumu. Nakon nekoliko godina napušta CIA i vraća se u rodni Čikago kao socijalni radnik, ali se ispostavlja da namerava da znanje koje je stekao iskoristi za pokretanje revolucije protiv rasističkog sistema u SAD. Ovo je jedan od najboljih „bleksploatacijskih“ filmova – veoma radikalan i inteligentno napravljen. Reditelju nije dozvoljeno snimanje u Čikagu, a film je veoma brzo nakon premijere nestao iz bioskopa zbog pritiska FBI na distributere. Original je sačuvan pod lažnim imenom i postao je javno dostupan tek 2004. zahvaljujući izdanju na DVD-u. Iako je film pomalo linearan i stereotipan, politička poruka je veoma jaka, a obespravljenost i bes koji stoje iza priče i danas su veoma aktuelni.

TREJLER

FILM

 (97)

Guilty By Suspicion (1991) – Na početku Hladnog rata u SAD ponovo počinje antikomunistička histerija i „lov na veštice“ u kome su se posebno istakli Istražni komitet koji je vodio senator Mekarti i Odbor Predstavničkog doma za antiameričke aktivnosti koji je najpoznatiji po svom obračunu sa nepodobnim filmskim radnicima. Krajem 1947. godine, Odbor za antiameričke aktivnosti počeo je da saslušava holivudske režisere, glumce, scenariste i druge filmske radnike za koje se sumnjalo da su članovi ili simpatizeri komunističke partije. Na ovim saslušanjima ljudi su ponižavani i primoravani, kako bi spasili svoje karijere, da navode imena svojih prijatelja i poznanika koji su u bilo kom trenutku imali bilo kakve simpatije za komunizam. Na samom početku ovih saslušanja deset ljudi je odbilo da svedoči pozivajući se na slobodu govora i okupljanja, nakon čega su u sudskim postupcima za nepoštovanje Kongresa osuđeni na zatvorske kazne. Ovo je bio početak tzv holivudske „crne liste“ filmskih radnika koji su bili medijski linčovani, proganjani od strane FBI i bojkotovani od filmskih studija. Tako je holivudska filmska industrija postala deo represivnog aparata koji je uništio hiljade života, a stotine filmskih radnika ostavio bez posla i dostojanstva. Mnogi od njih, poput Čarlija Čaplina i Orsona Welsa, napustili su SAD i svoj rad nastavili u Evropi. Glavni protagonista ovog filma, koji se odvija u ranim 1950tim godinama, je režiser suočen sa izborom: ili će izdati svoje prijatelje ili će ostati bez posla, a sva vrata industije zabave će biti zatvorena za njega.

TREJLER

FILM

 (98)

La noche de los lápices (1986) – Za vreme vladavine vojne hunte u Argentini (1976-1983, period koji se naziva „Prljavi rat“) između 17,000 i 30,000 ljudi je nestalo, odnosno oteto je od strane vojske i tajne policije, zatvoreno na tajnim lokacija, surovo mučeno i na kraju ubijeno. Na samom početku Prljavog rata, 16-21 septembra 1976, odigrao se događaj danas poznat kao „Noć olovaka“ kada je oteto deset momaka i devojaka, članova Udruženja srednjoškolaca koje je organizovalo proteste tražeći besplatan javni prevoz za učenike. Njih su mučili i zlostavljali, brutalno silovali i na kraju ubili sedmoro. Imali su između 16 i 18 godina. Ovo je film o njima. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (99)

Le charme discret de la bourgeoisie (1972) – Film prati grupu prijatelja iz više srednje klase koji kroz veći deo filma imaju neuspešne pokušaje da zajedno večeraju. Oni su poznavaoci skupe hrane i pića, umeju da uživaju bez žurbe, mogu da dozvole sebi bizarne hirove, a problemi koje imaju su uglavnom banalni. Odlikuje ih ležernost onih koji znaju da mogu, fleksibilnost koju obezbeđuje novac i tuđ rad, kao i monstruozna opuštenost onih koji znaju da imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na obične ljude.

TREJLER

 (100)

L’aveu (1970) – Nakon raskida između Tita i Staljina, u celoj Istočnoj Evropi su krajem 1940tih i početkom 1950tih usledili montirani sudski procesi istaknutim komunistima i talas staljinističkih čistki u kojima su stradale desetine hiljada ljudi. Ovaj film govori o procesu iz 1952. godine, vođenom protiv Rudolfa Slanskog i još 13 čelnih ljudi Komunističke partije Čehoslovačke (KPČ), poznatijem kao „Praški proces“. Lik glavnog protagoniste – Anton Ludvik, alias Žerar, baziran je na Arturu Londonu, veteranu Španskog građanskog rata i Francuskog pokreta otpora, koji je u trenutku hapšenja bio zamenik ministra sponjih poslova Čehoslovačke i visoki funkcioner KPČ. Prikaz staljinističke torture i isleđivanja uhapšenih u okviru priprema za namešteno političko suđenje je veoma realističan. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (101)

The Strawberry Statement (1970) – Studenti se bune protiv rata u Vijetnamu, protiv saradnje svog Univerziteta sa korporacijama iz vojno-industrijskog kompleksa, ali i protiv prisvajanja dečijeg igrališta u siromašnom crnačkom komšiluku od strane Univerziteta. U znak protesta studenti okupiraju upravnu zgradu u kojoj se nalazi rektorova kancelarija. Ove pobunjene studente uglavnom odlikuje mladalački polet i plitka analiza prepuna opštih mesta. Oni su uglavnom zbunjeni, više su liberali nego revolucionari, ali i to je opasno po sistem u situaciji raširene društvene nepravde i agresivnog rata, nepravednog čak i po kriterijumima vlasti koja ga je započela, kada se otvoreno gaze proklamovane liberalne vrednosti demokratije i slobode, a potpuna licemernost i korumpiranost sistema postaju očigledni. Univerzitetska uprava odlučuje da pozove policiju i nacionalnu gardu da intervenišu i izbace studente iz okupirane zgrade, a ovi odlučuju da pruže nenasilan otpor… Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (102)

Convoy (1978) – Nakon incidenta sa policijom u Arizoni, grupa kamiondžija beži preko državne granice u Nju Meksiko, gde im se u znak podrške i solidarnosti pridružuje veliki broj kolega. Kamiondžije formiraju veliki protestni konvoj kojim uspevaju da skrenu pažnju javnosti na policijsko maltretiranje i druge probleme sa kojima se suočavaju. Film je nastao u vreme velike popularnosti nezavisnih kamiondžija u SAD. Nakon što je film snimljen, hiljade kamiondžija su učestvovale u štraku i nasilnim protestima tokom energetske krize 1979. godine.

TREJLER

FILM

 (103)

Chronique des Années de Braise (1975) – Veoma se retko može videti prikaz kolonijalizma iz perspektive porobljenih. U ovom sjajnom Alžirskom filmu, režiser Mohammed Lakhdar-Hamina je uspeo da prikaže suštinu kolonijalne vladavine i mnoge apsekte otpora kolonijalizmu – od spontanog do organizovanog otpora; od neuspeha parlamentarne opozicije do neminovnosti oružane borbe. Društvene okolnosti i događaji koji su prethodili, i na kraju doveli do Alžirske revolucije u ovom filmu su prikazani iz ugla jednog Alžirskog seljaka. Na početku filma, krajem 1930tih, on odlučuje da napusti svoje selo koje je pogođeno teškom sušom zbog toga što su Francuzi branom pregradili reku, i odlazi u grad očekujući da će tamo naći bolji život za sebe i svoju porodicu. Priča se proteže na period od preko 15 godina – od suše, gladi, tifusa, preko Drugog svetskog rata, i potonjeg statusa quo čuvanog represijom i manipulacijom, ali i organizovanog otpora, francuskih zatvora, sve do 1. novembra 1954. koji se uzima kao datum početka Alžirske revolucije.

TREJLER

FILM (I deo)

FILM (II deo)

 (104)

Defence Of The Realm (1985) – Prateći priču o političaru koji možda održava kontakte sa agentom KGB-a, britanski novinar otkriva razne činjenice i dolazi do mnogo krupnijeg saznanja. Izleda da je po sredi zataškavanje na najvišem nivou i nakon što tajna služba počne da se interesuje za njega svaki dalji korak postaje sve opasniji. Izuzetan triler u kome vešto građena tenzija čini da se osećaš kao da tebe prate, slušaju, vrebaju…

TREJLER

 (105)

Il Camorrista (1985) – Izuzetan film o mafiji u Južnoj Italiji na prelazu iz 1970tih u 1980te. Na početku filma piše kako se autori nadaju da će gledaoci ojačati veru u neophodnost države i zakona kao jedinih pravih zaštitnika građanskog života. Međutim, gledanje filma nameće misao da razlike između ilegalne mafije i legalne vlasti i nisu toliko velike. Mafija ne dovodi u pitanje vlast nego se takmiči sa njom i pokušava da podražava neke njene funkcije poput prikupljanja poreza, pružanja sigurnosti i uređivanja poslovanja. Vlast se uglavnom oslanja na vladajuću ideologiju i pristanak, ali je više nego spremna da posegne za nasiljem kada je ugrožena, a u na jugu Italije vlast je vrlo često koristila mafiju za svoje prljave poslove, pogotovo protiv radničkih sindikata i drugih pokušaja organizovanja radničke klase. Kamora, kriminalna organizacija / tajno društvo nastalo u 17. veku u Kampanji, u međuvremenu se razvila u međusobno nezavisne klanove koji su sarađivali ili bili u međusobnoj zavadi. Rafael Kutolo je bio harizmatični kriminalni šef koji je u Napuljskoj regiji tokom 1970tih fomirao novu kriminalnu organizaciju po ugledu na tradicionalnu Kamoru s kraja 19. veka i ubrzo se sukobio sa postojećim kamorističkim organizacijama. Reformisana Kamora je nove članove regrutovala po zatvorima i među nezaposlenom omladinom, bila je veoma agresivna i imala je jaku hijerarhijsku strukturu, a uporište je nalazila u lokal-patriotizmu, izraženoj međusobnoj solidarnosti, katoličanstvu i političkom konzervativizmu. Ovaj film govori o usponu i padu reformisane Kamore, koja se brzo širila zahvaljujući svojoj strukturi i bezobzirnosti, a propala je zbog nerazumevanja šire političke slike, veoma loših političkih procena, neosnovane megalomanije i generalnog gubljenja dodira sa realnošću. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (106)

Bloody Sunday (2002) – Krvava nedelja, poznata i kao masakr u Bogsajdu, je incident koji se odigrao 30. januara 1972. godine u naselju Bogsajd u Deriju, drugom po veličini gradu Severne Irske. Tada su britanski vojnici otvorili vatru na protestni marš Asocijacije za ljudska prava protiv zatvaranja ljudi bez sudskog naloga i suđenja koje je britanska administracija uvela godinu dana ranije i ranili 26 nenaoružanih civila od kojih je 13 bilo na mestu mrtvo ili umrlo ubrzo po ranjavanju. Ovo je za posledicu imalo porast uticaja i veliko omasovljenje IRA-e. Krvava nedelja je jedan od najznačajnijih događaja u tokom previranja u Severnoj Irskoj. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (107)

Stonewall (1995) – U ranim jutarnjim časovima 28. juna 1969. godine ispred njujorškog bara Stonewall došlo je do nasilne konfrontacije između policije i velikog broja homoseksualaca – gejeva, lezbejki, transvestita… Ovaj film prati nekoliko trandži koje izlaze u Stonewall, jednog mladića koji je tek stigao u Njujork i grupu njegovih poznanika gej aktivista, u danima koji prethode ovom datumu. Stonewall je bio gej bar u Grinič Vilidžu u koji su dolazili najsiromašniji sa margina gej zajednice, transvestiti, mladi gej beskućnici, muške prostitutke itd, i istovremeno je bio jedini gej bar u Njujorku u kome je bilo dozvoljeno igranje. Gejevima je u to vreme u Americi generalno malo šta bilo dozoljeno: U godinama neposredno nakon Drugog svetskog rata više hiljada ljudi je izgubilo poslove u vojsci i državnoj upravi zbog sumnje da su gej. Tokom 1950tih i 1960tih FBI je vodio spiskove homoseksualaca, a Američka asocijacija psihijatara je homoseksualnost tretirala kao „sociopatski poremećaj ličnosti“ i „lečila“ je elektrošokovima. Policija je vršila konstantne racije na gej barove, zatečeni gosti su hapšeni, njihove slike objavljivanje u novinama. Paraleno sa tim, 1960te je obeležio uspon mnogih progresivnih i oslobodilačkih pokreta, i bilo je samo pitanje kada i kako će se ogromna patnja, nezadovoljstvo i diskriminisanost gej zajednice preliti u borbu za jednaka prava. To se desilo kada su se prilikom policijske racije na Stonewall gejevi spontano suprotstavili policiji, što je bila varnica koja je dovela do velikih nereda, ali i do formiranja aktivističkih organizacija, prvo u Njujorku a zatim i u mnogim drugim gradovima. Godinu dana kasnije, 28. juna 1970. godine u znak sećanja na ove događaje koji su označili rađanje pokreta za prava LGBTQ ljudi održan je prvi Gay Pride marš u Njujorku. Preporučujem da za više informacija pročitate veoma informativan članak na Wikipediji na ovu temu. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (108)

Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb (1964) – Veoma smešna i inteligentna (u vreme kad je snimljena takođe i zastrašujuća) hladnoratovska crna komedija koja u potpunosti razotkriva ludilo i besmisao hladnoratovskih paradigmi. Poludeli general odlučuje da na svoju ruku pokrene nuklearni rat, ne znajući da su sovjeti napravili „mašinu sudnjeg dana“ – bombu koju automatski aktivira nuklearni napad na SSSR, a koja može da proizvede dovoljno radijacije da uništi celokupan život na Zemlji.

TREJLER

FILM

 (109)

Medium Cool (1969) – Veoma realističan film u čijem je centru TV kamerman i njegov odnos sa samohranom majkom iz radničke klase, snimljen u društvenoj atmosferi masovnog osvešćenja i gubitka vere u legitimnost sistema. U fokusu filma su događaji u Čikagu, leta 1968. godine kada su policija i nacionalna garda brutalno razbili proteste tokom održavanja nacionalne konvencije Demokratske partije. Film je snimljen iz perspektive TV kamernana i mi zajedno sa njim doživljavamo protivrečnosti njegovog posla i društvene uloge – on je istovremeno najamni radnik zaposlen u medijima, komunikator koji oblikuje i plasira medijske poruke, i žrtva medijske obmane i manipulacije. Kroz priloge koje snima prolazimo sa njim kroz protivrečnosti društva u kome živi. Od obuke i sistematske indoktrinacija mladića u nacionalnoj gardi za razbijanje nereda i obračun sa demonstrantima, preko razgovra u crnačkom getu u kome se susreće rasno i klasno osvešćene ljude koji dekonstruišu rasne odnose i medijske stereotipe, izvrću naglavce svaku rečenicu i dovode u pitanju ustaljene fraze. Svaki dijalog se pažljivo gradi, svaka scena i rečenica učestvuju u fenomenalnoj izgradnji atmosfere mučnog razočarenja. Od trenutkna kada kamerman saznaje da stanica već godinu dana pušta FBI i policiju da pregledaju sve snimke već razumemo da je u njegovim očima sistem izgubio svaki legitimitet. Potresni dokumentarni snimci zabeleženi tokom kulminacije „dugog toplog leta“ 1968. u Čikagu stvaraju utisak da sistem možda nikada nije ni imao legitimitet, već da se oduvek održavao samo manipulacijom, represijom i golom oružanom silom – samo što to nismo ranije primećivali ili smo možda znali, ali zaboravili. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (110)

All the President’s Men (1976) – Tokom američke predizborne kampanje 1972. godine, novinari Vašington Posta, Karl Bernstin i Bob Vudvord, istraživali su provalu u nacionalno sedište Demokratske stranke koje se nalazilo u poslovnom centru Votergejt. Anonimni izvor iz FBI, pod nadimkom Duboko grlo, počeo je da novinarima odaje informacije iz kojih se naslućivalo da se iza celog događaja krije nešto mnogo ozbiljnije, ali je njima u početku bilo vrlo teško da poveruju i shvate razmere svega toga. Tokom njihove istrage ovaj slučaj je od običnog provalništva izrastao u jedan od najvećih političkih skandala koji su ikada potresli SAD. Ispostavilo se da se Komitet za reizbor predsednika Ričardna Niksona bavio ozbiljnim političkim podmetačinama i prljavim igrama, a da su Ministarstvo pravde, FBI i CIA upleteni njihovo zataškavanje. Klupko je nastavilo da se odvija sve dok nije postalo jasno da su u celu stvar upleteni najviši zvaničnici Bele kuće, ali i predsednik Ričard Nikson lično. Film Svi predsednikovi ljudi snimljen je 1976, četiri godine po izbijanju Votergejt skandala i samo dve godine nakon što je Ričard Nikson bio primoran da zbog toga podnese ostavku (i time postane jedini američki predsednik koji je podneo ostavku). Film je dobio vrlo veliku pažnju javnosti, i izvršio ogroman politički uticaj na tadašnju Ameriku, postavio nove standarde novinarstva i postao jedan od komercijalno nauspešnijih političkih filmova u istoriji. U sceni kada dvojica novinara idu ka kući jednog od ključnih aktera skandala, jedan od njih kaže: „Pogledaj ove lepe male kuće i ove lepe male ulice… Teško je poverovati da sa njima nešto nije u redu“, na šta drugi odgovara: „Ne, nije.“ U ovoj rečenici sažet je gubitak vere u politički sistem i ogorčenje čitave jedne generacije. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (111)

One, Two, Three (1961) – Urnebesna hladnoratovska komedija iz 1961. – iste godine kada je počela i izgradnja berlinskog zida, verovatno najpoznatijeg i najupečatljivijeg simbola hladnog rata. Zaplet je jednostavan: direktoru Koka-Kole u Zapadnoj Nemačkoj u goste dolazi ćerka njegovog šefa iz SAD koja se ubrzo zaljubljuje u komunistu iz Istočnog Berlina. To je situacija koja je pokretač ovog duhovitog i dinamičnog filma koji je sjajno uhvatio duh vremena i kroz majstorske dijaloge vrlo efektno doveo u pitanje vladajuće narative, kako istočne tako i zapadne. Billy Wilder, Austrijanac jevrejskog porekla koji je 1933. pobegao iz Berlina kada su nacisti došli na vlast, snimio je ovaj film ludačkog tempa koji se kroz satiru i komediju hvata u koštac sa ogromnom tenzijom i hladnoratovskim ludilom koje je i pre fizičke izgradnje Berlinskog zida vladalo u podeljenom gradu u koji su bile uprte oči čitavog podeljenog sveta, koji je permanentno bio na ivici nuklearnog rata. Berlinski zid su podigle vlasti Istočne Nemačke, a zvanični naziv je bio „Zid protiv fašizma“ (Antifaschistischer Schutzwall) implicirajući da Zapadna Nemačka nije sprovela denacifikaciju i da postoji kontinuitet sa vlašću iz vremena nacizma. Štaviše, izgradnja zida započeta je tokom snimanja filma u Berlinu, u noći 13. avgusta 1961, zbog čega je snimanje premešteno iz Berlina u Minhen.

TREJLER

FILM

 (112)

Z (1969) – Ovo je film o Grčkoj u godinama koje su neposredno prethodile puču 1967. kada je vlast preuzela profašistička vojna hunta, poznatija kao „Diktatura pukovnika“. Godina je 1963. i visoki policijski oficiri uz pomoć krajnje desnice organizuju ubistvo levičarskog političara koji je trebao da govori na skupu anti-ratnog pokreta koji je zagovarao nulearno razoružanje i izlazak Grčke iz NATO-a. Istraga koja sledi dodatno će povećati tenzije, u nezaustavljivoj sprirali zataškavanja, razočarenja, zastrašivanja, gneva, represije i otpora. Osnovu priče filma Z čini dokumentarna dramatizacija političkog ubistva Gligorisa Lambarkisa koji je bio grčki poslanik, levičarski političar, sportista i lekar koji se borio protiv militarizma i za nuklearno razoružanje, a ubili su ga desničari na način prikazan u filmu. Usledila je ogromna reakcija javnosti i naroda. Njegova sahrana u Atini pretvorila se u masovne demonstracije protiv desničarske vlade na kojima je učestvovalo preko 500,000 ljudi. Istraga koju je vodio Kristos Sarcetakis otkrila je duboku povezanost policije i vojske sa pro-fašističkim organizacijama. Sarcetakis je postao simbol integriteta zbog načina na koji se suprotstavio pritiscima, odbio zataškavanje i sproveo istragu do kraja. Nakon uspostavljanja vojne hunte 1967. proveo je godinu dana u vojnom zatvoru. Od ubistva Lambarkisa 1963, preko vojne hunte 1967. sve do pada diktature 1974. – u Grčkoj je najpopularniji grafit bio veliko slovo Z, koje je predstavljalo reč Zi – u prevodu (On) Živi! U ovom sloganu sažet je ne samo protest protiv ubistva Lambarkisa, već i spremnost na borbu protiv vojne hunte i otpor čitavom sistemu koji je uspostavljan 1949. nakon poraza komunista u grčkom građanskom ratu (1946-1949). Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (113)

Lost Command (1966) – Holivudski film o Alžirskom ratu koji je deset godina bio zabranjen u Francuskoj. Glavni protagonista filma „Lost Command“ je francuski seljak koji odlučuje da će postati deo vojne aristokratije, da će postati general, makar morao da se do generalskih epoleta popne preko planine mrtvih. Zbog tog cilja on je spreman da zataškava ratne zločine, kao i da ih sam čini, da ubija civile, da organizuje mučenja i učestvuje u njima…
„Lost Command“ je film koji vrlo jasno i istovremeno vrlo suptilno pokazuje klasni karakter francuskog vojnog i kolonijalnog poretka, a glavni fokus filma je na brutalnosti kolonijalnog rata koji je Francuska vodila protiv alžirskih oslobodilačkih pokreta tokom Alžirske revolucije (od 1954. do 1962) pre nego što je Alžir postao nezavisan. U filmu vrlo jasno vidimo kako krupni kapital štiti svoje interese i pritiska političare, koji zatim pritiskaju visoke vojne oficire, koji izdaju naređenja i šalju obične vojnike da ginu za interese krupnog kapitala Prilično je neuobičajeno za jedan Holivudski film da ovako jasno vidimo da se u ratu, i kapitalizmu uopšte, najbolje snalaze psihopate i ljudi koji su se odrekli svoje ljudskosti ili je aktivno suzbijaju, a da unapređenja i krvavo ordenje dobijaju ubice i zločinci u službi države.
Iako se rasplet filma odvija u Alžiru, film otvara opsada Dijen Bijen Fua, ključna bitka prvog Indokineskog rata, anti-kolonijalnog sukoba u Indokini (današnji Vijetnam) u kome su snage Vieth Mina porazile francusku vojsku. Zamnimljivo je da je Alain Delon, koji tumači lik francuskog oficira koga sopstveni integritet dovodi u sukob sa pretostavljenima, zapravo učestvovao u Indokineskom ratu u koji je dobrovoljno otišao 1954. godine kao francuski vojnik. Ovaj oružani sukob je trajao od 1946. do sredine 1950tih, kada je Francuska napustila Indokinu, a na koji se direktno nadovezao Vijetnamski rat koji su na istom prostoru SAD vodile od sredine 1950tih do 1975.

TREJLER

FILM

 (114)

Stander (2003) – Početkom 1980tih Andre Stander, južnoafrički policajac, umešan je u policijski masakr nad nenaoružanim civilima, tokom skupa pokreta za ljudska prava. Nakon toga, u njemu se raste gađenje prema sistemu Aparthejda, on shvata pravu prirodu poretka, okreće se protiv sistema i postaje pljačkaš banaka. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

Savremeno doba (nakon 1990)

 (115)

La Haine (1995) – Jedan dan u životu trojce momaka iz francuskog predgrađa u kome su prethodne noći bili neredi. Ovo je priča o društvu koje pada, i dok pada govori sebi „Za sad je dobro, za sad je dobro…“

TREJLER

 (116)

Fight Club (1999) – Prvo pravilo Borilačkog kluba je: O Borilačkom klubu se ne priča. Drugo pravilo Borilačkog kluba je: O Borilačkom klubu se NE priča!

TREJLER

FILM

 (117)

Lord Of War (2005) – Film o velikom trgovcu oružjem koji se bogati od ratova i prodaje oružje svima koji imaju da plate. Monstruoznost poretka ogleda se u logici koja kaže: „Nas se ne tiče šta će oni raditi sa tim…“ Rat je pre svega jako unosan biznis.

TREJLER

FILM

 (118)

Five Fingers (2006) – Humanitarni radnik iz Holandije je otet u Maroku od strane terorista koji ga ispituju o njegovim kontaktima i namerama. Međutim, ništa nije kao što izgleda. Prikazani su i neki vrlo kreativni metodi ispitivanja i saslušavanja.

TREJLER

FILM

 (119)

The Insider (1999) – Dokudrama o prvom velikom insajderu koji je javno optužio duvansku industriju u SAD. Odličan prikaz korporativnih odnosa i modernog novinarstva. S tim što novinar u stvarnosi pobeđuje nikad, ili izuzetno retko, a većina novinara i medija ne mogu ni da primirišu Lovelu Bergmanu koji je vodio emisiju „60 minutes“ na mreži CBS. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (120)

Caballos salvajes (1995) – Kada je zemlja u političkom i društvenom previranju, kao što jer Argentina bila devedesetih, tada se i road movie može odvijati u kontekstu klasne mržnje, štrajkova, radničkih borbi i uči nas kako treba da budemo solidarni, da pomažemo jedni druge i budemo ljudi.

TREJLER

 (121)

Mad City (1997) – Kroz situaciju u kojoj je čuvar muzeja uzeo decu za taoce jer je izgubio posao, pokazano je kako mediji oblikuju javno mnjenje i kako mogu da čoveka pretvore u miljenika javnosti ili ga učine omraženim, da ga spasu ili ga ubiju.

TREJLER

FILM

 (122)

Sneakers (1992) – Grupa stručnjaka za bezbednost honorarvno radi sitne bezbednjačke poslove, ali ovaj put… Kompleksan film sa prilično dobrim crnim humorom.

TREJLER

FILM

 (123)

Battle for Haditha (2007) – Dramatizacija masakra u iračkom gradu Hadita u novembru 2005. kada su marinci ubili 24 iračka civila, žena i dece kao odmazdu za jednog poginulog i jednog ranjenog američkog vojnika. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (124)

A Time to Kill (1996) – Beli advokat u Misisipiju brani crnca koji je ubio dva bela momka zato što su mu silovali desetogodišnju ćerku. Svi u poroti su belci i postavlja se pitanje postoji li način da ih advokat ubedi da oslobode njegovog branjenika. U međuvremenu, Kju Kluks Klan teroriše ljude koji imaju veze sa odbranom i pokušava da ih zastraši.

TREJLER

FILM

 (125)

Rendition (2007) – Posle 11. septembra 2001. CIA i druge bezbednosne službe organizovale su otmice i brutalna mučenja više hiljada ljudi koje su sumljičili za terorizam. Na prvi pogled, ovo je film o sukobu između radikalnog islama i SAD, no ovo je zapravo priča o načinu na koji sistem funkcioniše. Svi samo rade svoj deo posla. Nekima to ide lakše, a nekima teže, ali se svi trude da odrade svoj deo što bolje. I svima je žao, ali ne mogu mnogo da vam pomognu. U međuvremenu životi ogromnog broja ljudi bivaju samleveni u bezličnoj bezbednosno-birokratskoj mašineriji.

TREJLER

FILM

 (126)

Extraordinary rendition (2007) – Ista tema kao u filmu „Rendition“ iz iste godine, ali znatno manji budžet i drugačiji ugao posmatranja. Zvuk nije baš najbolje urađen i kamera je skoro amaterska, a radnja se najviše fokusira na sprovođenje torture, načine isleđivanja i traumu nakon torture, koja ostaje do kraja života. Za razliku od svog visokobudžetnog parnjaka u ovom filmu nema finog agenta CIA koji pomaže zatvoreniku, niti ima srećnog povratka kući. Junak filma je slomljen, opustošen i gde god da ode i čemu god da se vrati, zauvek ostaje u onim noćima, u onim ćelijama i sobama za mučenje u kojima je njegova čovečnost ponižena i pogažena.

TREJLER

FILM

 (127)

This Revolution (2005) – Kamerman koji se nedavno vratio iz Iraka, poslat je da snima nerede tokom Republikanske nacionalne konvencije krajem avgusta 2004. Džejk po svaku cenu želi da istina dopre do javnosti, pošto je TV mreža za koju radi cenzurisala njegove snimke iz Iraka, a snimke sa ulica Njujorka dala policiji da bi lakše identifikovali demonstrante. Ovaj film je istovremeno omaž filmu Medium Cool iz 1969, koji prikazuje brutalno policijsko nasilje na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu, leta 1968. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (128)

Pump Up The Volume (1990) – Ovaj film bi se mogao klasifikovati kao tinejdžerska romantična komedija, kada glavni lik ne bi bio srednjoškolac koji je pokrenuo svoj piratski radio preko koga svako veče pokušava da ukaže svojim vršnjacima da sa svetom u kome žive nešto jako nije u redu…

TREJLER

FILM

 (129)

serija The Wire (2002-2008) – Odličan presek različitih aspekata života u Baltimoru, gradu čiji se broj stanovnika smanjio za jednu trećinu u proteklih 50 godina. Gradu dilera droge, propale industrije, korumpiranih političara, lenjih pandura (…) – što ga čini sličnim mnogim drugim gradovima na svetu. Svi oni igraju istu igru, ali samo poneki shvataju da je igra nameštena od početka do kraja. Svaka od pet sezona u fokus stavlja jedan deo sistema, hronološki to su: dileri droge, luka i sindikati, gradska uprava i birokratija, školski sistem, štampani mediji. Ova, na prvi pogled pandurska krimi serija, pokazuje međuzavisnost delova sistema i kako ti delovi, kao i sistem u celini, deluju na pojedince i njihove živote.

TREJLER

sezona1

sezona2

sezona3

sezona4

sezona5

 (130)

Class Action (1991) – Ako automobil koji neka kompanija proizvodi ima defekt, na primer kada ga drugo vozilo udrari od pozadi dok je uključen levi migavac, eksplodira rezervoar sa benzinom i spali ljude u kolima. Da li uraditi opoziv i zameniti neispravan deo o trošku kompanije? Uzmimo broj proizvedenih vozila i označimo ga sa A, pomnožimo A sa verovatnoćom da dođe do havarije, koju ćemo označiti sa B, i sve to pomnožimo sa prosečnim visinom svote plaćene kao vansudsko poravnanje u slučaju da oštećena strana tuži kompaniju, C. A puta B puta C jednako je X. Ukoliko je ovo X manje od cene povlačenja modela, kompanija neće uraditi opoziv.

TREJLER

FILM

 (131)

On Deadly Ground (1994) – U jedinom filmu koji je sam režirao, Stiven Sigal igra eko-teroristu u pohodu protiv gramzive naftne kompanije koja zagađuje životnu sredinu i ugrožava ljudske živote, da bi na kraju održao govor protiv velikih korporacija koje uništavaju planetu zarad profita.

TREJLER

FILM

 (132)

The Constant Gardener (2005) – Britanski diplomata pokušava da otkrije šta se krije iza ubistva njegove voljene žene, aktivistkinje koja je pronađena mrtva u zabačenom delu Severne Kenije. Kako se klupko polako odmotava, ispostavlja se da su je ubili u pokušaju da sakriju istinu o zločinima farmaceutskih korporacija koje su pod maskom humanitarne pomoći testirale nove lekove na neobrazovanoj sirotinji u Africi, a on shvata da je zbog prepletenosti između diplomata, službi bezbednosti i krupnog kapitala, ugrožen i njegov život.

TREJLER

FILM

 (133)

Margin Call (2011) – Na samom početku svetske ekonomske krize mladi analitičar kroz kompjutersku simulaciju predviđa skori pad tržišta. Film prati period od 24 sata tokom kojih menadžment odlučuje da proda svu toksičnu aktivu pre nego što trižište stigne da reaguje. U fokusu su priroda kapitalizma, logika kapitalizma, uticaj kapitalizma na međuljudske odnose itd. Moguće je naći paralelu sa firmom Golden Saks koja je rano reagovala kako bi se oslobodila finansijskih derivata utemeljenih na hipotekarnim kreditima drugog reda.

TREJLER

FILM

 (134)

Slacker (1991) – Film prati svakodnevicu žitelja, uglavnom mladih, američkog grada Ostina, prestonice države Teksas. Odvija se u jednom danu, radnja je linearna i ne zadržava se duže od nekoliko minuta na jednom liku ili razgovoru već konstatno menja svoj fokus, uglavnom prilikom slučajnih susreta. Akteri su uglavnom u svojim dvadesetim i odlikuju ih apatija, površnost, inertnost. Oni su deca generacije 1960-tih čija se pobuna protiv sistema završila gorkim porazom. Mladi su i relativno obrazovani, ali je njihov potencijal protraćen. Oni nisu zainteresovani da bilo šta rade ili menjaju u društvu, niti imaju neki ozbiljan cilj u životu. Uglavnom su nezaposleni, ali imaju dovoljno novca da besciljno bleje i mogu da priušte sebi neverovatnu površnost koja se najbolje vidi kroz nepostojanje životnih aspiracija i isprazne razgovore, jalovo intelektualiziranje. I njihova političnost je suštinski depolitizovana. Rezignacija je zauzela mesto akcije, umesto da se sukobe sa sistemom oni životare na njegovim obodima. Svest o istorijski dokazanim lažima i zataškovanjima vladajuće elite ravnopravno se meša sa očigledno neodrživim teorijama zavere i potpuno proizvoljnim paranojama. Time je uspešno neutralisano čitavo anti-sistemsko nasleđe prethodne generacije, državni zločini su relativizovani, a i sama istina se gubi u fantazijama i prestaje da zvuči uverljivo.

TREJLER

FILM

 (135)

Swept Away (2002) – Usled komplikacija tokom krstarenja Mediteranom, na pustom ostrvu završe siromašni mornar i neverovatno arogantna, konstatno nadrkana bogatašica. Standardne društvene uloge gospodara i potčinjenog odjednom su obrnute naglavce, a priča se dalje razvija u zanimljivom pravcu. Nakon što sam pogledao film i na internetu potražio više informacija o njemu, bio sam veoma iznenađen neverovatno oštrim i negativnim kritikama koje je film dobio, a koje su uglavnom mešavina ad hominem napada na bračni par reditelj-glumica i očekivano licemerne političke korektnosti. Zapravo, ova interesantna i višeslojna priča, svakako vredna gledanja, problematizuje različite oblike dominacije i pokazuje kako klasni odnosi oblikuju društvo, ljubav i međuljudske odnose.

TREJLER

FILM

 (136)

Fresh (1994) – Majkl ima 12 godina, odrasta u siromašnim blokovima, a pre i posle škole prenosi i prodaje drogu na njujorškim ulicama. Povremeno igra šah sa svojim ocem, alkoholičarem koji živi u kamp prikolici, bivšim šahovskim prvakom. Kroz šahovske partije i razgovore o šahu, Majkl uviđa da su mnogi kocepti primenjivi u svakodnevnom životu, razume značenje strategije i počinje da samostalno vodi svoju ličnu mikro-politiku…

TREJLER

FILM

 (137)

Wasted Youth (2011) – Dve paralelne priče razvijaju se u toku jednog dana na ulicama Atine, prestonice Grčke, koja je duboko potrešena svetskom ekonomskom krizom i ekonomskim kolapsom zemlje, što se oseća na svakom koraku, u svakom razgovoru. Harris je tinejdžer koji bleji sa društvom na ulicama, vozi skejt, ide na žurke, pije i juri devojke, i sve to mu je naravno draže nego da nađe posao preko leta. Vasilis je sredovečni policajac koji je frustriran svetom u kome živi, ne uspeva da obezbedi dodatni izvor prihoda za svoju porodicu, otuđen je od žene, ima veoma lošu komunikaciju sa ćerkom, na poslu ga šef tera da radi tri noćne smene za redom… Od početka nam je jasno da će se ove dve priče u nekom trenutku ukrstiti i da to neće izaći na dobro. Ovo nije priča o jednoj protraćenoj mladosti, ovo je priča o protraćenim mladostima – Harisa, njegove devojke, njegovog oca, njegovih prijatelja, Vasilisa, njegove žene i ćerke, njegove majke, njegovih kolega. O protraćenim mladostima i životima miliona ljudi ne samo u Grčkoj već širom sveta, o ogromnoj većini koja provodi život u grču od neizvesne sutrašnjice, o ljudima koji nisu imali nikakvu šansu u društvu koje se predstavlja kao „društvo mogućnosti“. Film je inspirisan istinitim događajem, incidentom iz decembra 2008. kada je u Atini policajac ubio petnaestogodišnjeg tinejdžera Aleksandrosa Grigopuluca sa nekoliko hitaca u grudi. Ovo je bio povod za ogromnu erupciju narodnog nezadovoljstva i nerede koji su trajali nekoliko nedelja, proširili se iz Atine u mnoge druge gradove i označili početak društvenih previranja koja i dalje traju.

TREJLER

 (138)

Enemy of the State (1998) – Iako je upitanju blokbaster sa holivudskim srećnim krajem, ovo je istovremeno i jedan od prvih filmova koji se na realističan način bave prismotrom i ofanzivom države protiv lične privatnosti, što je poslednjih godina postala vrlo aktuelna tema. U filmu konzervativni političar, visoko pozicioniran u američkoj Nacionalnoj službi bezbednosti (NSA), pokušava da progura zakon koji bi drastično povećao ovlašćenja tajnih službi i istovremeno praktično ukinuo pravo na privatnost. On organizuje likvidaciju političara koji pokušava da spreči donošenje ovog zakona i, nakon što ubistvo pođe naopako, pokreće svoje podređene u NSA kako bi prikrio tragove zločina i ukonio sve ljude koji bi mogli da ga ugroze…

TREJLER

FILM

 (139)

Syriana (2005) – Film o uticaju naftne industrije i naftne politike na region Bliskog Istoka, ali i celokupnu svetsku politiku. Syriana je pojam koji vašingtonski analitičari koriste za hipotetičke scenarije preoblikovanja regiona Bliskog Istoka. Strutkura filma je kompleksna i dinamična, sa nekoliko paralelnih priča koje se odvijaju istovremeno i presecaju na različite načine. Dobro je prikazano kako sistem funkcioniše, a posebno neki aspekti. Razlika između javno proklamovanih vrednosti i onoga što se zapravo sprovodi u stvarnosti. Razlika između nižih i viših ešalona u korporativnim i državnim hijerarhijama, ne samo u pogledu informisanosti, nego i odsustva bilo kakvog kodeksa ili uverenja koje nije direktno uslovljeno novcem. Korupcija je OK ako je u nacionalnom interesu, između demokratije i profita oni će naravno izabrati profit, a lojalnost i ljudski život su samo prazne reči koje ništa ne znače. Ovo je prilično informativan, izbalansiran, dobro osmišljen film zasnovan na dokumentarnoj građi, iako na kraju filma stoji ograda da su „svi likovi i događaji izmišljeni (osim slučajnih arhivskih snimaka)“.

TREJLER

FILM

 (140)

Now & Later (2009) – Na samom početku dočekuje nas citat Vilhelma Rajha: „A sexually repressed society will resort to violence.“ On je međunarodni berzanski trgovac – špekulant, odrastao u tipičnoj američkoj porodici zasnovanoj na vrednostima sticanja bogatstva i moći. Ona je ilegalni imigrant iz Nikaragve i volontira u besplatnoj klinici za siromašne. Kada se sretnu to je sudar svetova (vrlo bukvalno) uz obilje seksa i razgovora o politici, filozofiji i drugim ovozemaljskim zadovoljstvima. Ovaj film vrlo efektivno diže glas protiv kulture u kojoj se nasilje smatra vrhunskom zabavom, a seks je tabu i sramota.

TREJLER

FILM

 (141)

Shake Hands with the Devil (2007) – General Roméo Dallaire je bio glavnokomandujući Misije Ujedinjenih nacija u Ruandi (UNAMIR) u trenutku kada su početkom aprila 1994. vojska Ruande i paravojne snage vladajuće partije započele krvavi genocid nad manjinskim Tutsi stanovništvom, u kome je tokom 100 dana život izgubilo preko 800.000 ljudi. Smatra se da je oko 32.000 ljudi spašeno zahvaljujući delovanju generala Dellaire-a i malobrojnih UN snaga pod njegovom komandom.
Međutim, tema genocida u Ruandi je vrlo kompleksna i da bi se razumelo šta se, kako i zašto dogodilo potrebno je dati malo detaljniji drušveno-istorijski kontekst. Moja preporuka je da stavite ovaj izuzetni film da se skida i da u međuvremenu pročitate ovaj tekst do kraja pre gledanja filma.
Počnimo od početka. Stanovništvo kraljevine Ruanda, koja je postojala od XI veka do 1962. godine, bilo je podeljeno u dve socio-ekonomske klase – pripadnici više klase su se nazivali Tutsi, a pripadnici niže klase su bili Hutu. Tokom druge polovine XIX veka dolazi do promena društvene strukture, uključujući feudalnu redistribuciju obradive zemlje i centralizaciju moći u rukama kralja. Kraljevstvo se širi, a sva pokorena plemena dobijaju naziv Hutu, no svaki Hutu je akumulacijom bogatsva i usponom na društvenoj lestvici mogao da postane Tutsi. Nemačka je u poslednjoj deceniji XIX veka kolonizovala Ruandu, kao i susednu kraljevinu Burundi koja je imala istu društvenu strukturu. Nemački kolonizatori su Hutue i Tutsije smatrali različitim rasama, pa su podržavali vlast Tutsija nad Hutuima, ali nisu ozbiljnije zadirali u društvenu strukturu. Ovo se menja nakon što su 1916, za vreme Prvog svetskog rata, snage iz Belgiskog Konga okupirale nemačku teritoriju Ruanda-Urundi. Belgijanci, koji su se oslanjali na zatečene strukture moći i dominaciju Tutsija, uveli su reforme u obrazovanju, infrastrukturi, poljoprivredi, dajući pritom svuda prvenstvo Tutsijima, što je dodatno doprinelo tenziji između Hutua i Tutsija. Takođe, pod uticajem kvazi-naučne teorije eugenike, belgijski naučnici su im merili veličinu lobanje, sortirali stanovništvo po visini, širini nosa i nijansi kože, sa namerom da „naučno“ dokažu razlike među Tutsijima i Hutuima, i ustanove genetsku superiornost Tutsija. Prva lična dokumenta u kojima je bila naznačena i „etnička“ pripadnost počela su da se izdaju 1931. godine, a do 1935. celo stanovništvo imalo je lične karte u kojima je pisalo da li su Hutu, Tutsi, Twa ili naturalizovani. Obrazovanje je bilo povereno Katoličkoj crkvi, koja je uspostavila razdvojene obrazovne sisteme za Hutue i Tutsije, premda su tokom 1940tih i 1950tih pristup obrazovanju uglavnom imali samo Tutsi, koji su u međuvremenu usled svega ovoga počeli da veruju u mit o svojoj rasnoj superiornosti i uveliko eksploatisali većinsko Hutu stanovništvo.
Nakon Drugog svetskog rata ova teritorija je postala protektorat Ujedinjenih nacija poveren Belgiji na upravljanje. Postepena demokratizacija, koja je podrazumevala ukidanje nekih oblika dominacije, opšte pravo glasa, agrarnu reformu, preraspodelu pašnjaka itd, naišla je na otpor kod Tutsi tradicionalista. Katolička crkva u regionu, koja je bila bila jedan od najačih zagovornika Tutsi dominacije, nakon vojnog poraza fašizma u Drugom svetskom ratu i dolaska novih misionara iz Evrope poreklom iz nižih klasa, počinje da podržava ravnopravnost. Istovreneno, pod uticajem anti-kolonijalnih ideja jednakosti, socijalizma i pan-afričkog jedinstva, nastaje pokret za Hutu emancipaciju kome su se suprotstavljali belgijski kolonisti, lokalna UN administracija i vladajuća Tutsi elita. Formiraju se Hutu i Tutsi političke partije koje ubrzo formiraju i svoja vojna krila, tenzija se podiže kroz povremene manje sukobe i eskalira u Ruandansku revoluciju 1959-1961 u kojoj je ubijeno između 20.000 i 100.000 Tutsija a mnogi su izbegli u susedne zemlje, ukinuta je monarhija i uspostavljena Hutu republika. Tokom narednih godina politička nestabilnost se nastavlja i 1973. dolazi do vojnog puča, a 1978. se uspostavlja jednopartijski sistem koji traje do 1990. U međuvremenu, nakon nezavisnosti 1962. godine, drugi deo bivše belgijske teritorije Ruanda-Urundi postaje parlamentarna monarhija Burundi u kojoj Tutsi vladaju nad većinskim Hutu stanovništvom. Ovde takođe dolazi do povremenih sukoba i dugotrajnih previranja koja 1972. dovode do tzv. genocida u Burundiju, kada je vojska ubila oko 200,000 Hutua, uz mnoštvo izbeglica. Situacija početkom 1980tih je ovakva: uz mnoge žrtve na obe strane i stotine hiljada izbeglica Ruandom vladaju Hutui, a Burundijem Tutsi.
Početkom 1990tih uvodi se višepartijski sistem sa namerom da se problemi reše kroz demokratski proces, međutim zamrznuti konflikt je ponovo buknuo usled ekonomske krize i nestašica hrane. Krajem 1990. godine izbeglice iz Ruande, uglavnom Tutsi, organizovani u Patriotski front Ruande (RPF) pokrenuli su ofanzivu na Ruandu iz svojih baza u susednoj Ugandi, sa ciljem da izvrše pritisak na vladu Ruande da učini ustupke i ubrza proces demokratizacije. Vojska Ruande bila je u povlačenju, ali je uspela da zaustavi ofanzivu RPF iz pomoć elitnih jedinica iz Zaira (današnja DR Kongo) i Francuskih padobranaca, a Francuska je Ruandi isporučila i veliku količinu oružja, municije i druge ratne opreme. RPF se uz ozbiljne gubitke povukao u planine na tromeđi Runada / Uganda / Zair, i nakon regrupisanja snaga RPF pokrenut je gerilski rat, a neprijateljstva su se nastavila naredne dve ipo godine, dok 1992. nije potpisano primirje. Iako je namera RPF bila ubrzavanje demokratizacije, rezultati su bili upravo suprotni. Tenzija unutar zemlje podigla se na najviši nivo ikada, vladajuća partija je u svojoj propagandi govorila da Tutsiji žele da ponovo uvedu feudalni sistem, paravojne Hutu organizacije sprovodile su zastrašivanje i nasilje nad Tutsijima, a najviši krugovi Hutu vlasti i vojske počeli su da pripremaju planove za totalni genocid nad Tutsijima, ali i za sistematsku likvidaciju umerenih Hutua.
Kada su 6. aprila 1994. prilikom sletanja na aerodromu u Kigaliju, glavnom gradu Ruande, nepoznate osobe iz ručnog bacača oborile avion u kome su bili predsednici Ruande i Burundija otvorena je pandorina kutija. Predsednička garda je započela, a paravojne snage vladajuće partije su realizovale genocid u Ruandi u kome je, uglavnom mačetama i drugim hladnim oružjem, tokom 100 dana ubijeno između 800.000 i 1.000.000 Tutsija, preko tri četvrtine svih Tutsija u Ruandi. Genocid je zaustavljen u julu, kada su snage RPF osvojile celu zemlju.
Misija Ujedninjenih nacija u Ruandi je od početka (oktobar 1993) imala vrlo ograničena ovlašćenja koja su se uglavnom svodila na kontrolisanje sprovođenja mirovnog sporazuma i nadgledanje prekida vatre. Kada je genocid počeo nije im dozvoljeno da se mešaju, a zahtevi za pojačanjem su odbijeni. Iako su Francuska, Belgija i SAD imale neke vojne jedinice u okolnim zemljama, odlučili su da samo evakuišu strance u Ruandi, a što se genocida tiče svi su okrenuli glavu na drugu stranu. Štaviše, američka i britanska administracija su sistematski izbegavale upotrebu reči „genocid“, a u sred genocida je povučena većina UN snaga tako da je sa prvobitnih 2500 vojnika kontigent smanjen na manje od 270 pripadnika UN, koji su uprkos svemu uspeli da od genocida nekako spasu oko 32.000 ljudi. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

 (142)

Generation Kill (2008) – Ova mini serija o invaziji na Irak 2003. godine, koju čini sedam jednosatnih epizoda, zasnovana je na istoimenoj knjizi novinara Evana Rajta (Evan Wright) o njegovim iskustvima sa Prvim izvidničkim bataljnom američkih marinaca.
Osnovna namera produkcije prilikom realizacije mini serije bila je da akcenat stavi na autentičnost – i zaista pred sobom imamo izuzetno realističan prikaz rata u Iraku iz ugla američkih vojnika na terenu koji su istovremeno svesni svoje pozicije i nesvesni šireg konteksta. Generation Kill odlikuje ona vrsta realizma koja do srži ogoljuje čitav rat, njegovu ideologiju, njegovu brutalnu logiku, ljude u njemu i na izuzetan način pokazuje odnose koji se u njemu razvijaju, od uvek prisutnog rasizma vojnika prema domaćem stanovništvu, do neizbežnih oficirskih manipulacija i karijerizma.
Posebno je dobro prikazana jedna specifična kombinaciju razuma i bezumlja u svakom od likova. Ovo se iskazuje na svim nivoima, od običnog vojnika do komandanta bataljona, pukovnika koji je istovremeno fokalna tačka ludila, ali i racio samog rata – onaj koji svojim podređenima tumači naređenja svojih pretpostavljenih i reprodukuje ideološku matricu koja fuzioniše razum i ludilo, koja omogućava istovremeno slepilo kritičkog uma i oštrinu čula, koja je neophodna da bi sam rat bio moguć, na način i u obliku u kojem se desio.

TREJLER

SERIJA

 (143)

Everything Is Illuminated (2005) – Mladi Jevrejin iz Amerike odlučuje da otputuje u Ukrajinu kako bi saznao više o svom dedi, jednom od retkih ljudi iz njegovog sela koji su preživeli Holokaust. Put na koji je krenuo je verovatno najbolje opisati kao fantastičan, delom zbog komičnih situacija, delom usled prelepih pejzaža i delom zbog potresne istine koje ga čeka na kraju puta. Ovaj neobičan film uspeva da probudi jake emocije i da istovremeno ukaže na važnost istorijskog konteksta za pravilno razumevanje sveta u kojem živimo.

TREJLER

FILM

Negativne utopije, fantastika

 (144)

Wag the Dog (1997) – Spin doktori simuliraju rat između SAD i Albanije da bi zataškali predsednikov sex-skandal, dve nedelje pred izbore.

TREJLER

FILM

 (145)

Sleep Dealer (2008) – U bliskoj budućnosti granice su zatvorene, radna snaga je digitalna, a društvo je militarizovano, pod totalnom kontrolom vojske i korporacija.

TREJLER

FILM

 (146)

They Live (1988) – Vladajuću klasu čine vaznemaljci koji kontrolišu ljude preko subliminalnih poruka koje šalju putem masovnih medija.

TREJLER

FILM

 (147)

Brazil (1985) – Naučnofanstastična satira o brutalnom militarizovanom i birokratizovanom društvu smeštena u retro-budućnosti. Glavni lik pokušava da ispravi administrativnu grešku i zbog toga postaje državni neprijatelj.

TREJLER

FILM

 (148)

Equilibrium (2002) – U fašističkoj budućnosti, gde su sva osećanja zabranjena, jedan od visoko pozicioniranih ratnika-sveštenika zaduženih za sprovođenje ovih zabrana okreće se protiv sistema.

TREJLER

FILM

 (149)

THX 1138 (1971) – Dosta zanimljiv prikaz potpuno kontrolisanog društva budućnosti iz koga, na prvi pogled, jednostavno nema izlaza.

TREJLER

 (150)

Moon (2009) – Izuzetno jednostavan, nenametljiv film u kome se priča odvija potpuno neočekivano i ima brojne političke implikacije. Iako je u pitanju naučna fantasika, ništa prikazano u njemu nije nemoguće ili nezamislivo.

TREJLER

FILM

 (151)

Twelve Monkeys (1995) – Na osnovu kratkog francuskog filma „Ja jetée“ snimljen je ovaj izuzetan i prilično zakomplikovan naučnofantastični triler koji je dosta teško ispratiti.

TREJLER

FILM

 (152)

V for Vendetta (2005) – U budućnosti Britanijom gospodari fašistička diktatura. Većina ljudi je nezadovoljna ali se plaši da to iskaže ili se na bilo koji način suprotstavi. Zato je tu „V“ – super-heroj sa ostrva snova, on će da sredi sve vaše probleme…

TREJLER

FILM

 (153)

Groundhog Day (1993) – Romantična komedija (ugh) o novinaru koji u jednom trenutku shvata da živi zarobljen u danu koji se iznova ponavlja i niko osim njega nije svestan toga.

TREJLER

 (154)

Salo Or The 120 Days Of Sodom (1975) – Ekranizacija romana Markiza de Sada „120 dana Sodome“, radnja je smeštena u Italiju, u tzv. Republici Salo koja je formirana 1944. kada su nacisti okupirali sever Italije nakon kapitulacije i svrgavanja Musolinija. U skladu sa De Sadovom knjigom, u filmu četvorica okorelih fašista pribavljaju dvadesetoro prilično mladih mladića i devojaka i odvode ih u zamak gde planiraju da se na njima fizički, seksualno i psihički iživljavaju na najrazličitije načine. Ovaj film je metafora odnosa između onoga ko ima moć i onoga ko je nema.

TREJLER

FILM

 (155)

Soylent Green (1973) – Zemlja je prenaseljena, izuzetno zagađena, ljudi su siromašni, klima je veoma topla… Ekološka negativna utopija sa zanimljivim obrtom.

TREJLER

FILM

 (156)

The Iron Giant (1999) – Crtani film o prijateljstvu između dečaka i džinovskog robota iz svemira koji pada na zemlju u vreme hladnog rata (reicmo tokom 50tih) i koga vojska namerava da uništi po svaku cenu.

TREJLER

FILM

 (157)

Sleeping Dogs (1977) – Na Novom Zelandu država tone u fašizam kao odgovor na masovne štrajkove i radničke borbe, a kao odgovor na to nastaje je levičarska gerila. Film prati nezainteresovanog pojedinca koji biva bačen u središte zbivanja. Možda se ti ne interesuješ za politiku, ali budi siguran da se politika interesuje za tebe.

TREJLER

FILM

 (158)

Kerberos saga – Japanska filmska trilogija bazirana na serijalu SF manga stripova koja se odvija u alternativnoj istoriji, u kojoj je Japan u Drugom svetskom ratu okupiran od strane Nemačke, a ne SAD. Iako se ovo nigde ne spominje, vidljivo je po nemačkim šlemovima, oružju, automobilima itd. U centru priče je specijalna policijska jedinica koja se bori protiv levičarske urbane gerile. Prisutne su mnoge reference na masovan studentski i revolucionarni pokret koji je tokom 1960tih i 1970tih bio jak u Japanu, kao i na druga politička previranja iz tog vremena, kada je između ostalog na čelo Liberalno-demokratske parije (koja je vladala Japanom od 1955. do 2009. god) došao Nokuke Kiši, fašista i ratni kriminalac iz Drugog svetskog rata. Zaštitni znak policijske jedinice je Kerber, troglavi pas iz helenske mitologije koji čuva ulaz u podzemni svet, odnosno demonski pas koji čuva vrata pakla u japanskoj adaptaciji. Filmovi u trilogiji se ne nastavljaju jedan na drugi, već naprotiv film koji je prvi snimljen hronološki je poslednji, a film koji je snimljen poslednji je hronološki prvi. Tema trilogije je odluka vlasti da se ova specijalna jedinica ukine i oružana pobuna njenih članova koji odbijaju da se rasformiraju. U sva tri filma dominira motiv dehumanizovanog vojnika-policajca koji je pas-čuvar poretka i koji gubi smisao postojanja zato što je odbačen od strane svog gospodara, tj. vladajućih struktura kojima treba da bude poslednja linija odbrane. U širem kontekstu ovo je priča o represivnom i kontrolisanom društvu koje naginje fašizmu, koje se odriče svog najtvrđeg bastiona i pripadnicima te jedinice čiji sve svet raspada, pa nakon toga lutaju svetom jer su isključeni iz jedinog mesta kome su pripadali. Prvi film trilogije The Red Spectacles (1987) je Prilično komičan i nadrealan orvelovski film snimljen u crno-beloj tehnici, u kome sunovrat društva u represiju i korupciju počinje sredinom 1990tih sa ukidanjem specijalne policijske jedinice (!?) Jedini pripadnik jedinice koji je uspeo da pobegne po povratku u zemlju zatiče sumorno društvo u kome su, između ostalog, zabranjeni restorani u kojima se jede stojeći (?), crveno svetlo na semaforu je zamenjeno plavim (?), a njegovi prijatelji su slomljeni ljudi spremni da ga izdaju. Drugi film StrayDog: Kerberos Panzer Cops (1991) govori o periodu nakon pobune, a pre povratka u zemlju, o izgubljenosti i lutanju odbačenog psa čuvara. Uglavnom nema koherentnu radnju, to su više slike slike iz života, koje zajedno stvaraju atmosferu praznine i uzaludnosti. Treći deo, Jin-Roh: The Wolf Brigade (1999) je manga crtani film čija se radnja dešava pre pobune Kerbera. U njemu su prikazane političke igre između različitih vojno-policijskih bezbednosnih službi u čijem je fokusu ova specijalna jedinica. A glavni junak je tipičan pripadnik Kerbera, potpuno dehumanizovani vojnik-policicajac koga pre svega pokreće osećaj pripadnosti čoporu. On je izgubio svoju čovečnost i postao zver, u njegovom srcu je ledeno otuđenje i želja da se okruži sebi sličnima. Paralelno sa tim ispričana nam je i izvorna verzija Crvenkape, usmena priča koja je prvi put zapisana 1870. godine, a koja se značajno razlikuje od našminkane priče koju su nama čitali kad smo bili mali.

TREJLER

TREJLER

TREJLER

 (159)

Ropáci (1988) – Kratak čehoslovački studentski film, lažni dokumentarac, u kome TV ekipa i grupa naučnika pokušavaju da uhvate novu vrstu životinje koja se razvila na izuzetno zagađenom terenu. Ova životinja jede gumu i plastiku, pije naftu, voli izduvne gasove i ugalj… i ne može da preživi u nezagađenoj sredini.

FILM

 (160)

La Jetée (1962) – Poetičan naučno-fanstastični „roman u slikama“ u celini napravljen od crno-belih fotografija. Nakon nuklearnog rata naučnici eksperimentišu sa putovanjem kroz vreme. La Jetée je poslužio kao osnova i inspiracija za film Twelve Monkeys iz 1995. godine.

TREJLER

FILM

 (161)

Can Dialectics Break Bricks? (1973) – Fenomenalan situacionistički film u kome je preko nekog kineskog kung-fu filma nasnimljen potpuno novi zvuk. Dosta je zahtevan za razumevanje jer je potrebno dobro poznavanje marksističke terminologije, kao i socijalne i političke istorije XX veka, ali ako često pritiskate pauzu i koristite wikipediju videćete da to zapravo i nije neki problem, već naprotiv sjajna polazišna tačka dalje za čitanje i istraživanje.

TREJLER

FILM

 (162)

Conqueror of Shamballa (2005) – Prilično zanimljiv i dinamičan japanski manga crtani film, sa sasvim bizarnom pričom: Uoči pivskog puča, odnosno neuspelog Hitlerovog pokušaja državnog udara u Minhenu 1923. godine, tajno društvo Tula pokušava da otvori portal ka alternativnoj istoriji planete Zemlje s namerom da tu pribavi sredstva koja će im omogućiti da dođu na vlast. E sad, tajno društvo Tula je zaista postojalo, od početka su finansirali naciste i neki od vodećih nacista su bili njegovi članovi. Društvo Tula je bilo udruženje antisemita i antikomunista koji su se interesovali za misticizam, smatrali su sebe Arijevcima i želi su da nađu izgubljeno mitsko ostrvo Hiperboreju. U filmu oni pokušavaju da otvore prolaz kad rodnoj planeti glavnih likova, koja je alternativna istorija Zemlje na kojoj se u 16. veku umesto fizike razvila alhemija kao nauka o transmutaciji materije. Ovaj film je zapravo finale sjajne animirane manga serije Fullmetal Alchemist (2003-2004) koja se sastoji od 51 dvadesetominutne epizode, u kojoj dva brata alhemičara tragaju za kamenom mudrosti. Animirana manga serija je pravljenja po manga stripu, međutim pošto je strip u nastavcima objavljivan od 2001. do 2010. godine, u trenutku izrade serije nije se moglo znati kakav će biti završetak stripa. Zbog toga je napravljen novi animirani manga serijal Fullmetal Alchemist: Brotherhood (2009-2010) koji ima istu početnu priču i sličan zaplet u prvih nekoliko epizoda, ali radnja vrlo brzo odlazi u sasvim drugom pravcu. Zajednička osnova je sledeća: Nakon što njihov otac alhemičar napusti majku, dva brata počinju da se interesuju za alhemiju još kao deca. Kada im majka iznenada umre, oni pokušavaju da je rekonstruišu i time krekrše ultimativni alhemičarski tabu. Za ovo su platili visoku cenu – jedan brat je ostao bez celog tela, a duša mu je alhemijski usađena u prazan metalni oklop, a drugi brat je izgubio ruku i nogu, koje zamenjuje veoma naprednim metalnim robotičkim protezama. Pošto žele da vrate svoja tela u prethodno stanje, odlučuju da se priključe vojsci, jer je društvo u kome žive već godinama pod vojnom diktaturom i vojska ima pristup svim alhemijskim spisima, kao i novčanim i svim drugim sredstvima potrebnim za istraživanja. Kroz svih 51 epizodu prvog serijala, kao i kroz 64 epizode drugog serijala zaplet je vrlo komplikovan i dinamičan, likovi su veoma razvijeni i njihova unutrašnja stanja, motivacija, namere i postupci su dosta dobro obrađeni. Objašnjenja kojima likovi pokušavaju da racionalizuju svoje postupke su veoma dobra i na mnogo mesta se vrlo jasno može videti kako funkcioniše vladajuća ideologija. U oba serijala dosta prostora je dato pitanjima slobode, autoriteta i diktature kroz mnoštvo blisko povezanih tema, a suptilno se provlače i reference na razne istorijske događaje. Totalitarna vlast koja zahteva bespogovornu poslušnost i čiji zahtevi često idu nasuprot zdravom razumu, što lomi i dehumanizuje one koji su primorani da izvršavaju naređenja; ratni zločini, učešće u ratnom zločinu; život opterećen krivicom i traženje oprosta i iskupljenja kako pred sobom tako i pred drugima; mržnja i osveta; mogućnost praštanja neoprostivog; kontrola, ucene, manipulacija; pitanje odnosa čoveka i natčoveka; traganje za istinom, snaga istine i znanja, opasnost i odgovornost koje to nosi sa sobom; dehumanizacija i rehumanizacija itd… Toplo preporučujem da se podgledaju oba serijala, prvo prvi a potom i drugi.

TREJLER

 (163)

Punishment Park (1971) – Punishment Park je negativna utopija u kojoj predsednik SAD, Ričard Nikson, proglašava vanredno stanje, suspenduju se sva građanska prava, policija hapsi hiljade ljudi i formiraju se preki sudovi koji sude bez dokaza i bez prava na odbranu ili žalbu.
Sud ti po pravilu nudi dve opcije: ili da dobiješ ogromnu zatvorsku kaznu ili da provedeš četiri dana u „Parku kažnjavanja“, pa svi biraju ovu drugu opciju ni ne pretpostavljajući šta ih tamo čeka. Kada stignu tamo ubrzo shvataju da izbor koji im je ponuđen uopšte nije izbor jer su suočeni sa patnjom i smrću, međutim njihovi mučitelji se iznova pozivaju na činjenicu da su osuđeni sami napravili izbor, da su sami doneli odluku, iako je očigledno da je nikada ne bi doneli da su bili adekvatno informisani. Izuzetna metafora za mnoge životne situacije u kojima se svako od nas nekada našao.
Saznanje da nam kapitalistički sistem kroz stvaranje iluzije o alternativama uglavnom daje samo da biramo između dva zla, kao i shvatanje da je igra nameštena od početka i da je uvek bila nameštena danas mogu delovati kao opšta mesta. Zato je neophodno imati u na umu da je film nastao 1971. godine u trenutku masovnog buđenja i velikih društvenih previranja u SAD krajem 1960tih i početkom 1970tih, a inspirisan je brutalnom represijom kojom je sistem reagovao na delovanje anti-ratnog pokreta, studentskog pokreta i pokreta za ljudska prava.
Punishment Park je snimljen u vrlo realističnom pseudo-dokumentarnom stilu, karakterističnom za Pitera Votkinsa, iz ugla koji bi imala TV ekipa koja pravi prilog o suđenjima i Parku kažnjavanja. Posebno je dobro obrađena argumentacija koju na suđenjima i u filmskim dijalozima iznose pripadnici državnih represivnim aparata, sudije, tužioci, policajci sa jedne strane i uhapšenici sa druge strane koji su uglavnom pripadnici društevnih pokreta, revolucionari, deo nove levice ili zbunjeni hipici.
Bez obzira što je u pitanju fikcija vrlo je teško osloboditi se utiska da je film Pitera Votkinsa predskazanje mračne budućnosti, a ne pseudo-dokumentarna negativna utopija.

TREJLER

 (164)

It Happened Here (1965) – Alternativna istorija u kojoj su nacisti uspeli da se iskrcaju i okupiraju Englesku. U fokusu filma nisu nemačke okupacione snage, nego engleski kolaboracionisti i mehanizmi kojima ljudi racionalizuju pristanak na fašizam. U tom smislu film je veoma dobro urađen, ne samo što je ubedljiv i realističan, nego su i kvalitetno prikazani različiti aspekti fašizma. Zanimljiv je uzrast u kome su bili autori filma kada su 1956 počeli da rade na njemu: Kevin Brownlow je imao 18 godina, a Andrew Mollo 16 godina. Rad na filmu je trajao veoma dugo, a u snimanju ovog izuzetnog filma su učestvovale stotine volontera.

TREJLER

FILM

 (165)

2084 (1984) – U ovom kratkom filmu autor odlazi u budućnost da bi kroz sećanje na sadašnjost (tj. na 1984. godinu) izneo oštru kritiku žutih, buržoaskih sindikata i njihove reformističke politike koja se svodi na sitna poboljšanja uslova života i rada u okviru sistema i njihove okoštale ikonografije u kojoj se nostalgija za prošlošću koristi da bi se zaboravila nostalgija za budućnošću – za drugačijim društvom, za revolucijom. Takvi sindikati koji su razjedinili i pasivizovali radničku klasu pripremili su teren neo-liberalnim tehnokratama čiji je uspon Kris Marker odlično predvideo u ovom filmu iz sredine osamdesetih.

 (166)

In Time (2011) – Veoma jasna metafora kapitalizma: zahvaljujući genetskim inženjeringu ljudi prestaju da stare sa 25 godina, međutim tada počinje da im odbrojava vreme i nakon godinu dana umiru – ako ne dopune svoje vreme. Tako su minuti, sati, dani i godine zamenili dolare i evre, kao plata za rad se dobija određeno vreme, hrana se plaća vremenom, kao i sve ostalo. Vreme je postalo univerzalna roba koja je razmenjiva za sve druge robe. Zahvaljujući ovoj vešto smišljenoj metafori odnosi u društvu su prikazani dovoljno jasno da budu jasni i onima kojima obično ništa nije jasno. Bogati kradu siromašnima život. Da bi šačica živela večno, milioni moraju umreti.

TREJLER

FILM

 (167)

The Exterminating Angel (1962) – Neposredno pred početak svečane večere na koju dolazi dvadesetak ljudi iz više klase, posluga ima veoma snažnu i neobjašnivu potrebu da što pre ode iz kuće, što većina i čini. Nakon večere gosti ostaju do kasno u noć, da bi na kraju odlučili da tu prespavaju, i kao da niko ne primećuje da je to u suprotnosti sa ustanovljenim pravilima lepog ponašanja i društvenim normama. Tek ujutru svi shvataju zašto nisu otišli – zato što jednostvno, na neobjašnjiv način, niko od njih ne može da izađe iz sobe.

FILM

 (168)

Privilege (1967) – Na primeru veoma popularnog mladog pop pevača lucidno je pokazana uloga industrije zabave kao državnog ideološkog aparata. Zahvaljujući sprezi krupnog kapitala i vlasti, mlada zvezda je prvo korišćena za amortizaciju nezadovoljstva omladine, a zatim i za ideološku manipulaciju sa ciljem okretanja omladine ka nacionalizmu, religioznosti i konformizmu, u sklopu opšte fašizacija britanskog društva.

TREJLER

FILM

 (169)

The Man Who Fell to Earth (1976) – Humanoidni vanzemaljac dolazi na Zemlju u želji da spase svoju planetu na kojoj vlada nestašica vode. Koristi svoju naprednu tehnologiju da se obogati uz pomoća patenata, s namerom da iskoristi novac za gradnju svemirskog broda, međutim stvari mu polako isklizavaju iz ruku. Kako se film primiče kraju, mučno osećanje otuđenosti postaje skoro neizdržljivo.

TREJLER

FILM

 (170)

The Bothersome Man (2006) – Ovo je priča o čoveku koji shvata da je nešto suštinski pogrešno sa svetom u kome živi, iako to niko oko njega ne primećuje. On polako postaje sve više nezadovoljan, međutim kada pokuša da nešto promeni, za to biva surovo kažnjen, a u društvu se sve nastavlja po starom. Izuzetna alegorija za sistem u kome živimo i njegove ideološke i represivne mehanizme kojima se čuva poredak.

TREJLER

 (171)

Godzilla (1954) – Manje od deset godina nakon bacanja atomskih bombi kojima su uništene Hirošima i Nagasaka, u Japanu je snimljen film o praistorijskom čudovištu koga su američke podvodne nuklearne probe probudile iz milenijumskog sna. Godzila je metafora za nuklearno razaranje i pretnju koju atomsko oružje predstavlja po svet, a zloupotreba nauke dodatno je podcetana epizodom u kojoj naučnik koji ima potencijalno rešenje okleva u strahu da bi političari i njegovo otkriće mogli da upotrebe za razaranje. Čudovište je visoko 50 metara, za sobom ostavlja radioaktivni trag jer je upilo ogromnu količinu radijacije iz nuklearnih proba i iz usta bljuje intenzivnu radijaciju kojom spaljuje sve na šta naiđe.

TREJLER

FILM 1. DEO

FILM 2. DEO

 (172)

Week end (1967) – Par se priprema za vikend. On ne voli nju, ona ne voli njega. Oboje imaju nekog sa strane i priželjkuju da ono drugo pogine. Za vikend treba da odu u bolnicu gde njen otac umire, sa namerom da osiguraju svoj deo nasledstva. Kada krenu na vikend ne odmaknu daleko zbog gužvi i nesreća na putevima, svaki susret se završava nasiljem, a kako vreme odmiče celo buržosako društvo se bukvalno raspada oko njih, pred njima i sa njima. Njih dvoje su ogledalo celokupnog društva, a slom društva je odraz njihove unutrašnje dehumanizacije, i obrnuto. Film je apsurdan zato što što su apsurdne njihove navike, želje i snovi. Godar pokazuje šta bi se desilo kada bi se otuđenje i ogorčenje koje osećamo u sebi odjednom izlilo na ulice i puteve. Holivud uglavnom predlaže gledaocu da malo isključi mozak i odmori se uz film. Godar to ne dozvoljava. On hoće da sa gledaocem razgovara o filozofskom, etičkom i ideološkom bankrotu zapadne civilizacije. Ovaj film je provokacija. Ovaj film je šamar gledaocu. Ovaj film pokušava da trgne gledaoca, da ga podstakne da preispita sebe i društvo u kome živi, ali u tome uspeva samo delimično, i privremeno.

TREJLER

 (173)

Amanece, que no es poco (1989) – Veoma inteligenta španska nadrealistička komedija sa kraja 1980tih koja jednostavno ne može biti prepričana, nego je treba negde naći i pogledati. Nadrealizam iskrivljuje stvarnost do pucanja, do apsurdnog i nemogućeg, a nas dovodi nas do toga da se od srca nasmejemo sami sebi i istovremeno razobličava stereotipe, dovodi u pitanje prihvaćene norme i pokazuje potisnutu istinu koja se krije iza zvaničnih priča. Na svakom koraku ovaj film iznosi žestoku kritiku Španije za vreme diktature generala Franka (1939-1976), ali i podjednako oštru i dubinsku kritiku savremene Španije u kojoj se sve promenilo da se ništa ne bi promenilo. Sve je isto kao pre, samo se zove drugačije. No, čak i ako se zanemari politički nivo i društvena kritika, ovo je veoma duhovita, i nažalost nedovoljno poznata, komedija sa bezbroj suludih obrta, nadrealnih situacija i univerzalnih analogija koje se mogu primeniti na mnoga savremena društva. Oni koji ne govore španski će teško ispratiti sve igre rečima, a oni koji nisu upoznati sa situacijom i dešavanjima u Španiji će teško razumeti sve metafore, analogije, hiperbole i sarkastične šale koje se odnose ne konkretan španski kontekst. Ovaj film i u tom slučaju vredi pogledati jer će i čak tada biti daleko iznad bilo koje standardne komedije.

TREJLER

 (174)

O slavnosti a hostech (1966) – Jednostavan i inteligentan film koji vrlo vešto i efektno dovodi u pitanje konformizam i poslušnost autoritetu. Snimljen je u okviru novog talasa čehoslovačkog filma i zbog „subverzivnosti“ zabranjen nakon Sovjetske intervencije 1968. godine. Kritika koju ovaj film razvija primenjiva je na svako društvo, a ne samo na hladnoratovsku Čehoslovačku, tako da je film i danas veoma aktuelan i koristan. Zaplet filma je nadrealistički: piknik se pretvara u saslušanje, a gosti ubrzo bivaju sprovedeni na rođendansku proslavu, koja se zatim pretvara u poteru za čovekom koji je odbio da učestvuje u svemu tome. Uporedo sa konformizmom i tihim pristankom potlačenih film prikazuje kako oni koji imaju monopol nad nasiljem i sredstvima prinude bahato uživaju u svojoj moći, kontroli nad drugima, te kako se samozadovoljno naslađuju tuđim strahom i neizvesnošću. Svaka scena je višeznačna i prepuna simbolike – svaka konverzacija, pa i mnoge pojedinačne rečenice, može se posmatrati van konteksta u kome je izgovorena i primeniti na različita društvena pitanja i dešavanja, što ga čini dodatno provokativnim i politički zanimljivim.

TREJLER

FILM

 (175)

Tenkû no shiro Rapyuta (1986) – Devojčica Šita, koju zbog ogrlice sa kristalnim priveskom žele da otmu vazdušni pirati, vojska i vladini agenti, sreće dečaka po imenu Pazu koji pokušava da napravi avion kojim bi krenuo u potragu za letećim gradom Laputom. Naime, tokom filma saznajemo da je čovečanstvo u prošlosti ovladalo tehnologijom koja mu je omogućila da pravi leteće gradove. Nakon neimenovane katastrofe, preživeli su nastavili da žive na tlu. Priča ove anime je veoma pitka i nežna, ali istovremeno otvara vrlo ozbiljna pitanja o odnosu čoveka i civilizacije prema prirodi, preispitujući ishodišta savremenog razvoja i smisao onoga što se po pravilu nekritički veliča kao progres. Lako je uočiti sličnost između oblika centralnog drveta koje dominira Laputom, simbola napretka, sklada i sigurnosti, i atomske pečurke koju stvara glavno oružje ovog letećeg grada. Na primeru Lapute vidimo suštinske kontradikcije imperijalizma / svetskog sistema – ona je raj za one koji žive u njoj (u centru svetskog sistema), a donosi uništenje onima koji žive na tlu (perfieriji svetskog sistema). Ovu kontradikciju primećujemo i u odnosu civilizacije prema planeti – dok licemerno promovišemo reciklažu i razdvajamo staklo, plastiku i papir, istovremeno korporacije godišnje poseku između tri i šest milijardi stabala, bez ikakvog ozbiljnijeg društvenog otpora ili kritike. Laputa pokazuje da destruktivnost tehnologije dolazi od izbora onih koji njome raspolažu da je tako koriste ili da ignorišu njene štetne aspekte. Oni prisvajaju za sebe korist koju tehnologija donosi, a istovremeno na druge svaljuju (odnosno eksternalizuju) štetu i probleme. Pazeći da se ne opredeli za neku od strana u lažnoj dilemi „tehnologija ili priroda“, majstor animacije Mjazaki koji je odrastao u bombardovanom Japanu, koristeći metaforu Lapute konstruiše pozitivnu referentnu tačku u odnosu na koju možemo da kritički posmatramo naše društvo. Ime Laputa potiče iz Sviftovog romana Guliverova putovanja gde postoji istoimeno leteće ostrvo čiji stanovnici koriste svoju tehnologiju zarad političke dominacije. Politička volja za dominacijom kroz tehnološku superiornost obeležila je ne samo dvadeseti vek, već i prethodne milenijume razvoja civilizacije. Laputa nam poručuje da održiva civilizacija mora da se odrekne rata kao načina života, a posebno imperijalizma kao inherentno destruktivnog društvenog oblika. Laputa u nama stvara čežnju za ravnotežom između prirode i tehnologije, odnosno za simbiotičkim jedinstvom ekosfere i tehnosfere.

TREJLER

FILM

 (176)

Das Experiment (2001) – Izuzetno napet i dinamičan film koji će vas bukvalno držati na ivici stolice. Iako to nigde u filmu nije rečeno, velikim delom je zasnovan na istinitim događajima – leta 1971. na Univerzitetu u Stanfordu profesor Filip Zimbardo je organizovao eksperiment u kome je podrum odelenja za psihologiju adaptiran u zatvor, a grupa od 24 volontera nasumično je podeljena na čuvare i zatvorenike. Cilj istraživanja je bilo ispitivanje socijalnih i psiholoških posledica nejednake raspodele moći. Čuvari su počeli da zlostavljaju zatvorenike i svi su počeli da gube granicu između eksperimenta i stvarnosti, uključujući i psihologa koji je, umesto da upravlja eksperimentom, počeo da upravlja zatvorom koji je napravio. Međutim, za razliku od stvarnog eksperimenta koji je prekinut čim je situacija počela da ozbiljnije izmiče kontroli, u filmu Das Experiment situacija u potpunosti eskalira i istraživači svaku gube kontrolu nad eksperimentom. Preporučujem vam da obavezno pogledate ovaj izuzetan film, ali vam takođe savetujem i da pre toga pogledate polučasovni BBC-jev dokumentarac o stvarnom događaju – „The Stanford prison experiment“ u kome pored profesora Zimbarda, govore i učesnici eksperimenta, bivši „čuvari“ i „zatvorenici“. Das Experiment otvara nekoliko vrlo bitnih i zanimljivih tema. Neke od njih su očigledne poput pitanja poslušnosti autoritetu, dehumanizacije i okrutnog postupanja sa nemoćnima. Međutim, prava pitanja tiču se prirode sistema u kome živimo. Posle gledanja ovog filma ćete se, nadam se, složiti da apsolutna moć apsolutno korumpira, ali i da ljudi nisu rođeni zli već da ih takvim čine društveni odnosi i životne okolnosti. Ovaj jednostavni improvizovani zatvor je odličan model koji omogućava uvid u funkcionisanje bilo kod represivnog i autoritarnog sistema.

TREJLER

FILM

Domaći filmovi (igrani i dokumentarni)

 (177)

Stara škola kapitalizma (2009) – Satira o tranziciji u Srbiji. Gazde nemaju para, radnici štrajkuju, a anarhisti pokušavaju da se umešaju…

FILM

TREJLER

 (178)

Belle epoque ili poslednji valcer u Sarajevu (1990 / 2007) – 28. juna 1914. godine devetnaestogodišnji Gavrilo Princip, pripadnik tajne revolucionarne grupe Mlada Bosna, ubio je u Sarajevu nadvojvodu Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Austro-Ugarske monarhije.
FILM počinje i završava se atentatom, pokazujući da se bosanska omladina u uslovima odsustva mogućnosti kolektivnog suprotstavljanja represiji, u tradiciji anarhističke propagande delom, okrenula individualnim oružanim akcijama kao izrazu težnji Južnih Slovena za slobodom.
FILM počinje u 1910. godini, neuspelim atentatom Bogdana Žerajića na generala Varešanina, guvernera Bosne i Hercegovine. On je pucao na kočiju u kojoj se vozio general Varešanin, a poslednjim metkom ubio je sebe. U filmu kamera se zaustavlja na točku prevrnute kočije koji nastavlja da se vrti simbolizujući točak istorije koji nastavlja da se neumoljivo kreće napred. Ovaj atentat je označio prekretnucu u političkim pogledima omladine u Bosni i Hercegovini, gde je narednih godina čitava generacija stasavala na mitu o Bogdanu Žerajiću. Policija je sa Žerajićevog leša otkinula glavu i zadržala je u policijskoj zbirci kao uzorak glave anarhiste, a trup je tajno sahranila. Omladina je pronašla njegov grob i na njemu se u tajnosti zaklinjala da će raditi na ostvarivanju ideala slobode.
FILM Belle epoque govori o razdoblju od 1910. do 1914. u Sarajevu, sumraku “zlatnog doba” Evrope neposredno pred Prvi svetski rat, i prikazuje razvoj društevenih okolnosti koje su prethodile atentatu 28. juna 1914. koji su velike imperijalne sile iskoristile kao povod da gurnu Evropu u krvavi rat za preraspodelu kolonija, u kome su nestala četiri carstva, a život izgubilo 20 miliona ljudi, dok je otprilike toliko ranjeno i osakaćeno.
Danas, 100 godina nakon Atentata, u evropskoj javnosti se često čuje optužba da su Gavrilo Princip i drugovi bili srpski nacionalisti i da su krivi za izazivanje Prvog svetskog rata. Ovde je reč o dvostrukoj laži i pokušaju re-interpretacije istorijskih događaja u skladu sa današnjim dnevnopolitičkim interesima vladajuće klase. U slučaju Mlade Bosne ne može biti govora o srpskom nacionalizmu, zato što je revolucionarna jugoslovenska omladina bila posvećena ideji ujedinjenja Južnih Slovena, ali takođe i idejama socijalne pravde, federalizma, antiklerikalizma, antiparlamentarizma i anarhizma, a krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata pre svega snose vladajuće klase imperijalnih sila tadašnje Evrope.
Veoma je bitno razumevanje istorijskog konteksta Sarajevskog atentata. Na Berlinskom kongresu 1878. velike sile su donele odluku da dozvole Austro-Ugarskoj monarhiji da okupira Bosnu i Hercegovinu. Do tada je Bosna bila nestabilna provincija Otomanske imperije u kojoj su muslimanski feudalci vladali hrišćanskim (pretežno pravoslavnim) stanovništvom. Težak život i religijska diskriminacija uzrokovale su unutrašnja previranjima i česte bune. Ustanak iz 1875. koji su pomogle kneževine Srbija i Crna Gora, pretvorio se 1876. u Srpsko-Turski rat, što je bio jedan od povoda Rusko-Turskog rata 1877. godine. Austro-Ugarska kojoj su zapadne sile 1878. poverile stabilizaciju Bosne i Hercegovine, objavila je 1908. godine akt aneksije čime je formalno pripojila Bosnu i istvoremeno srušila nade slovenskog stanovništva o nezavisnosti i slobodi. Situacija je i pre toga bila teška zato što Austro-Ugarska okupaciona vlast nije ukinula feudalizam, niti izvršila agrarnu reformu, već je kmetovima omogućeno da se otkupe iz kmetstva, uglavnom putem kredita sa vrlo nepovoljnim kamatama, što je uz industrijski razvoj i eksploataciju prirodnih resursa Bosne stvaralo nepodnošljivu kombinaciju fedualizma i kapitalizma. Vojska i policija su represijom držale stanovništvo pod kontrolom i bilo ja samo pitanje kada će i na koji način da to ogromno nezadovoljstvo izbije na površinu.
Ovaj film nije samo istorijska drama, već i priča o intelektualnom odrastanju, seksualnom buđenju, strastima, porocima i velikim ljubavima. Točak kočije (točak istorije) koji nastavlja da se vrti nakon neuspelog Žerajićevog atentata, pretvara se u šareni točak satiričnog erotskog kabarea u gostionici koja je zapravo javna kuća. Radnja je veoma dinamična i odvija se u trouglu između mladih revolucionara koji se bore protiv vlasti, policije i bordela, dopunjena nepoverenjem, špijuniranjem i raznim intrigama.
FILM je snimljen 1990. godine, neposredno pred krvavi raspad Jugoslavije, i tokom rata materijal je ostao skriven u okruženom Sarajevu, da bi bio montiran tek 2007. godine, 17 godina kasnije. Zbog toga neki smatraju da je ovo poslednji jugoslovenski film. Zasnovano na istinitim događajima.

TREJLER

FILM

 (179)

Izdajnici i ratni zločinci (?) – Dokumentarac iz SFRJ o ulozi ustaša, četnika i ostalih domaćih izdajnika u Drugom svetskom ratu sa obiljem originalnih arhivskih snimaka, uz fenomenalnog naratora koji kida kada svojim oštrim i ciničnim glasom nabraja zločine, razobličuje protivrečnosti i razgolićuje laži nacističkih sluga.

FILM

 (180)

Jasenovac (1945) – Kratak filmski žurnal o užasima logora smrti Jasenovac. Snimljen neposredno nakon oslobođenja, ovaj dokumentarni film nabijen je emocijom, gnevom, pozivom na kaznu i osvetu fašističkim koljačima i ubicama.

FILM

 (181)

Crveni i crni (1985) – Prvim antifašističkim ustankom na svetu smatra se štrajk oko 2000 rudara na područiju Labina u Istri, koji je počeo 2. marta 1921. u znak protesta zbog terora italijanskih fašista nad sindikalistima. Štrajk je bio neposredna reakcija na zauzimanje i spaljivanje zgrade radničkog odbora u Trstu od strane fašističkih odreda i brutalno prebijanje sindikalista iz rudnika Raše. Iako su na nivou Italije fašisti na vlast došli 1922. godine, početkom 1921. su već uveliko divljali i učestvovali u državnom projektu italijanizacije slovenskog stanovništva u Istri i delovima Dalmacije koje je Italija aneksirala 1918. nakon Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije.
Rudari su odmah na početku štrajka zauzeli rudnike i formirali „crvene straže“ kako bi se zaštitili od fašističkih odreda. Nedugo zatim su pod sloganom „Rudnik je naš!“ proglasili rudarsko-radničku samoupravnu „Labinsku republiku“ u kojoj su organizovali radničku vlast i samostalno nastavili proizvodnju u rudniku. U prvoj polovini aprila 1921. godine italijanska uprava u Istri je poslala vojne jedinice i fašističke odrede koji su slomili žestoki otpor rudara i u krvi ugušili Labinsku republiku. Italijanski upravitelji Istre aktivno su učestvovali u dovođenju fašista na vlast i stoga se ustanak istarskih rudara ispravno smatra prvim antifašističkim ustankom na svetu. Danas skoro da uopšte ne postoji svest o tome šta je fašizam i kako to izgleda, pa mnogi ne prepoznaju znake za uzbunu. Kada uporedite dešavanja u filmu Crveni i crni sa savremenim svetom, videćete da su stvari jezivo slične kao i pre sto godina, da uniformisane bande državno sponzorisanih uličnih batinaša nisu relik prošlosti i da je fašizam vrlo realna pretnja koja se nadvija nad mnoge regije.

Dokumentarci

 (182)

Psywar – The real battlefield is your mind (2010) – Američko ministarstvo odbrane definiše psihološki rat na sledeći način: „Planirana upotreba propagande i drugih psiholoških sredstava sa namerom promene mišljenja, osećanja, stavova i ponašanja neprijateljski nastrojenih grupa sa ciljem da na kraju podrže američki nacionalni interes“.

TREJLER

FILM

 (183)

The Century of the Self (2002) – dokumentarni serijal iz četiri dela, govori o povezanosti psihologa i korporacija, nastanku potrošačkog društva u SAD i njegovom razvoju tokom XX veka.

TREJLER

FILM

 (184)

The Spanish Civil War (1983) – dokumentarni serijal iz šest delova, o Španskoj Revoluciji i Građanskom ratu.

FILM

 (185)

I Have Never Forgotten You – Simon Wiesenthal (2007) – Život i rad Simona Vizentala, lovca na naciste.

TREJLER

FILM

 (186)

Chicago 10 (2007) – kombinacija animirane rekonstrukcije suđenja i arhivskih snimaka protesta i policijske brutalnosti u pokušaju da se dočara atmosfera na suđenju osmorici aktivista optuženih za „Zaveru“ zbog organizovanja antiratnih demonstracija tokom Nacionalne konvencije Demokratske partije, u avgustu 1968.

TREJLER

FILM

 (187)

Stanley Milgram Experiment – Obedience (1963) – Eksperiment američkog sociologa Stenlija Milgrama o poslušnosti autoritetu i tome koliko su daleko ljudi spremni da idu kada autoritet to zahteva od njih.

TREJLER

FILM

 (188)

Enron – The Smartest Guys In The Room (2005) – Kolaps korporacije Enron, koja je za manje od godinu dana od sedme najveće kompanije u SAD stigla do potpunog bankrota – i šta se krije iza toga: džinovska prevara, rizične igre na tržištima robnih i finansijskih derivata, lažiranje cifara da bi cene akcija rasle itd. Sa ekonomske strane priča je jako komplikovana i predznanje iz ekonomije pomaže pri gledanju i razumevanju.

TREJLER

FILM

 (189)

Hearts and Minds (1974) – Dokumentarac o ratu u Vijetnamu koji pokazuje kako je američki imperijalizam i militarizam napravio i održavao krvavi vijetnamski konflikt.

TREJLER

FILM

 (190)

Trinity and Beyond (1995) – Razvoj američkog nuklearnog programa: Atomska bomba, Hidrogenska bomba, testovi i probe… uz obilje arhivskih snimaka i materijala.

TREJLER

FILM

 (191)

The Lost Pyramids Of Caral (2002) – Arheolozi u Peruu tragaju za prvim velikim gradom, u potrazi za istinom o uzrocima nastanka civilizacije.

FILM

 (192)

The Diamond Empire (1994) – Ko kontroliše tržište dijamanata i na koji način ih prodaje celom svetu?

TREJLER

FILM

 (193)

Lessons of Darkness (1992) – Nakon zalivskog rata, gore naftna polja u Kuvajtu. Snimano iz ugla skoro vanzemaljskog posmatrača, Verner Hercog pokušava da prikaže potpunu otuđenost predela zahvaćenih Apokalipsom.

TREJLER

FILM

 (194)

The Potentiality of Storming Heaven (2009) – U polučasovnom dokumentarcu prikazana je socijalna i politička pozadina narodne pobune u Grčkoj koja je počela u decembru 2008. i trajala do polovine 2009. godine.

FILM

 (195)

Murray Richman, defender of liberty – lawyer to the mob (2000) – Polučasovni intervju sa advokatom koji je branio ubice, razbojnike, uključujući i mafiju u SAD.

FILM I DEO

FILM II DEO

FILM III DEO

 (196)

Operation Gladio (1992) – Tajna NATO operacija u zamljama Zapadne Evrope, u okviru koje su rehabilitovani nacisti neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, kao i u okviru koje su stvarane fašističke i neonacističke grupe, terorističke organizacije, pripremane, finansirane i izvođene terorističke akcije… Veoma, veoma zanimljivo.

TREJLER

FILM

 (197)

In the Year of the Pig (1968) – Dokumentarac o ratu u Vijetnamu napravljen u pravom trenuktu (1968) pokušava da američkoj publici prikaže drugačiji kontekst i prave uzroke rata.

TREJLER

FILM

 (198)

The Yes Men (2003) & The Yes Men Fix The World (2010) – Dva tipa prave lažne sajtove velikih korporacija (npr DOW) i organizacija poput Svetske trgovinske organizacije (WTO), razni ljudi ih preko tih sajtova zovu na konferencije, a ovi odlaze tamo, govore neočekivanu istinu i rade razne genijalne i zabavne stvari…

TREJLER 1

TREJLER 2

FILM 1

FILM 2

 (199)

The Cyberpunk Educator (1993) – Na primeru sajberpank filmova iz osamdesetih objašnjena je cela žanrovska podela (komedija, romansa, tragedija, ironija) koja postoji u savremenoj zapadnoj (hrišćanskoj) civilizaciji.

FILM

 (200)

Outfoxed (2004) – Priča o medijskom carstvu konzervativca Ruperta Murdoka i njegovom ratu protiv novinarstva.

TREJLER

FILM

 (201)

The Battle of Chernobyl (2006) – Informativan dokumentarac o saniranju Černobiljske nuklearne katastrofe.

TREJLER

FILM

 (202)

Loose Change – Final Cut (2007) – Još jedan u nizu dokumentaraca od terorističkim napadima na SAD 9. septembra 2001. godine. Fokusira se isključivo na analizu samih događaja i očigledno zataškavanje koje je usledilo.

TREJLER

FILM

 (203)

Behind the Mask (2006) – ALF: Animal liberation front su grupe koje pod maskama oslobađaju životinje iz laboratorija itd. Zapravo je prilično zanimljivo, iako na prvi pogled zvuči blesavo.

TREJLER

 (204)

Philippines – Lost In A Shadow War (2008) – Vojni odredi smrti otimaju i ubijaju ljude koji pokušavaju da se bore protiv nepravde i eksploatacije. Stotine ljudi su nestale, a njihove porodice nikada nisu saznale šta se desilo.

FILM

 (205)

La Soufriere (1977) – Potpuno nenormani Hercog dolazi u napušteni grad nadomak ogromnog vulkana čija se eksplozija očekuje svakog časa , nalazi nekoliko ljudi koji su odlučili da ostanu u gradu, a oni mu objašnjavaju zbog čega nisu otišli iako znaju da će skoro sasvim sigurno poginuti.

TREJLER

FILM

 (206)

Hidden Wars of Desert Storm (2000) – Šta se sve krije iza prvog Zalivskog rata? Naravno nafta, ali i ostvarivanje vojnog prisustva SAD na Bliskom Istoku, trgovina oružjem, genocid pomoću gladi, trovanje osiromašenim uranijumom tj. bacanje ogromnih količina nuklearnog otpada SAD u tuđe dvorište …

FILM

 (207)

Berkeley in the Sixties (1990) – Radikalni studenti sa Berklija prešli su dug put od nenasilnog otpora početkom šezdesetih do uličnih nereda nešto manje od deset godina kasnije. Nisu baš znali kakav bi sistem hteli i kako bi ga uspostavili, ali su pokušali da to nadoknade posvećenošću i fanatizmom. Bar su znali šta ne žele – rat, diskriminaciju, rasizam itd. Na kraju nisu uspeli, ali bar mogu da kažu da su se dosta trudili. Ako je to neka uteha. Meni se čini da nije.

TREJLER

FILM

 (208)

Guerrilla: The Taking of Patty Hearst (2004) – Potpuno bizarna priča o urbano-gerilskoj grupi SLA koja je delovala u SAD sredinom 70tih. Između ostalog, oteli su ćerku jednog od najvećih medijskih magnata i zatim zahtevali od njega da nahrani gladne (?), a ona je u međuvremenu prihvatila njihove političke pozicije i postala članica ove urbano-gerilske grupe (?) itd.

TREJLER

FILM

 (209)

The Power Of Nightmares – The Rise of the Politics of Fear (2004) – Adam Kurtis pokazuje kako radikalni islamisti sa jedne i američki neo-konzervativni političari sa druge strane koriste strah, namerno ga stvaraju, podstiču i manipulišu njime kako bi sproveli politiku zarad ostvarenja svojih ličnih ciljeva, programa i održanja svoje vlasti, kao i da bi osigurali pokornost i pristanak naroda za svoju politiku kroz stvaranje lažne slike sveta, pomoću straha, paranoje i mržnje.

TREJLER

FILM

 (210)

The U.S. vs. John Lennon (2006) – Dokumentarac o životu Džona Lenona koji se fokusira na njegovu transformaciju iz običnog popularnog mladog muzičara u politički osvešćenog antiratnog aktivistu. Posebno je pokriven period od 1967. do 1973. godine.

TREJLER

FILM

 (211)

Witch Hunt (2008) – Pogledajte kako su u jednom okrugu u SAD tužilac, socijalni radnici i drugi javni službenici zarad sticanja političkih poena organizovali montirana suđenja za zlostavljanje dece u kojima su desetine nevinih ljudi osuđene na hiljade godina zatvora. Zarobljeni u američkom pravnom sistemu i zatvorskom sistemu koji obuhvata preko dva miliona zatvorenika, zaboravljeni od svih, godinama su pokušavali da dokažu svoju nevinost…

TREJLER

FILM

 (212)

Zizek – The Reality of the Virtual (2004) – U ovom predavanju filozof Slavoj Žižek se na dosta zanimljiv način hvata u koštac sa raznim temama. Posebno je dobro ukazivanje na bitnu različitnost između postmoderne „politike identiteta“ i političke pozicije koja zagovara klasnu borbu, kao i priča o prirodi društva, utopijama, budućnosti itd.

FILM

 (213)

Sir! No Sir! (2005) – Malo je poznato da su tokom rata u Vijetnamu hiljade vojnika odbile da se bore, učestvovale u protestima, da su postojale stotine različitih ilegalnih biltena koje su pravili vojnici, da su vojnici ubijali starešine, da je preko pola miliona vojnika dezertiralo… Malo je poznato, zato što je istina sakrivena, istorija izbrisana, sećanja izmanipulisana.

TREJLER

FILM

 (214)

Winter Soldier (1972) – Početkom 1971. organizacija Veterani protiv rata organizovala je javno svedočenje koje je trajalo tri dana tokom koga su američki vojnici koji su se borili u Vijetnamu govorili o ratnim zločinima kojima su prisustvovali i koje su lično počinili.

TREJLER

FILM

 (215)

Lucio (2007) – Lucio Urtubia je španski anarhista čuvan po svojim akcijama eksproprijacije (pljačke banaka) i organizovanju falsifikovanja novca, dokumenata i hartija od vrednosti. Novac stečen nelegalnim aktivnostima davao je za finansiranje revolucionarnog pokreta i fondovima za političke zatvorenike. Sjajan i dinamičan dokumentarac o iskrenom, prostodušnom i pravdoljubivom Luciju koji u svojim sedamdesetim kroz osmeh govori o burnim pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama dvadesetog veka.

TREJLER

 (216)

Inside Job (2010) – Vrlo zanimljiv i detaljan prikaz nastanka svetske ekonomske krize. Uprkos prilično promašenom zaključku na kraju dokumenarca, odlično je prikazana sprega između bankara, univerzitetskih stručnjaka i političara. Oni su zajedno organizovali džinovsku prevaru kojom su zaradili desetine milijardi dolara, dok su istovremeno upropastili milione ljudi i napravili štetu od nekoliko hiljada milijardi dolara. Da bi zatim, ne snoseći nikakvu odgovornost, naplatili deo ove štete upravo od naroda koji su osiromašili i upropastili. Ova sprega je danas snažnija nego ikada u istoriji, a sistem je nezamislivo moćan i spreman da se brani svim sredstvima.

TREJLER

FILM

 (217)

Social Engineering in the 20th Century (2010) ) – Vrlo opsežan pregled različitih eksperimenata i teorija kontrole ljudskog ponašanja. Izuzetno informativno!

TREJLER

FILM

 (218)

Primavera in Kurdistan (2006) – Kurdistan je velika oblast na Bliskom Istoku u kojoj žive Kurdi, obuhvata delove Turske, Iraka, Irana i Sirije. Sve navedene države, a posebno Turska, su u pokušavale da asimiluju Kurde, zabranjujući njihove narodne običaje i igre, jezik i pismo. Tokom celog dvadesetog veka bilo je više desetina kurdskih ustanaka, ali onaj koji je 1980. godine pokrenula radnička organizacija PKK traje i dan danas. U ovom trenutku u Kurdistanu živi između 25 i 30 miliona Kurda. Mnogo se toga desilo i promenilo tokom trideset godina, a PKK danas ima oko 15.000 gerilaca u planinama i podržava je oko pet miliona Kurda u istočnoj Turskoj. PKK se bori protiv države i kapitalizma, za „demokratski konfederalizam“ zasnovan na direktnoj demokratiji, ravnopravnosti polova i ekologiji. Veoma informativan dokumentarac, postoji u dve verzije – od 52 i od 79 minuta. Takođe preporučujem i dokumentarce Serhildan (2006) i Gozmece (Ćorave bake).

TREJLER

 (219)

The trap: What Happened to Our Dream of Freedom (2007) – Prvo, ovo je jako komplikovano štivo, koje nije objašnjeno na pravi način, a pritom je politički dosta problematično. U tri dokumentarca od po sat vremena sabijeno je veoma mnogo informacija. Autor se prvenstveno bavi pitanjima slobode i ljudske prirode, i u okviru toga teorijom igara, teorijom racionalnog izbora, javnim interesom, konceptom normalnosti, ekonomskim i socijalnim modelom sebičnog pojedinca, konceptima pozitivne i negativne slobode itd. Zato je preporučljivo da se potencijalni gledalac upozna sa ovim pojmovima pre gledanja, jer je u ovom dokumentarcu od onoga što je rečeno često važnije ono što je prećutano ili namerno nije pravilno objašnjeno. Suština je u tome što autor sa svojih socijal-demokratskih pozicija kritikuje određene teorijske modele na kojima prethodnih pedeset godina počiva kapitalistički Zapad, ali ne samo što ne nudi alternativu, niti makar pominje neke ozbiljnije alternativne teorijske koncepte, nego često prihvata neke od ključnih ideoloških postavki tog istog kapitalističkog Zapada koji pokušava da kritikuje. Zato i pored mnoštva informacija ostaje konfuzan i nedorečen, značajno slabeći snagu i domete svoje kritike.

FILM 1

FILM 2

FILM 3

 (220)

The Atomic Cafe (1982) – Kompilacija američkih vojnih informativnih filmova namenjenih vojnicima i propagandnih filmova namenjenih široj populaciji iz 1940tih i 1950tih koji za cilj imaju da ubede da atomska bomba nije ništa strašno i da radijacija nije mnogo opasna. Moj favorit je vojni sveštenik koji opisuje vojnicima kako izgleda eksplozija atomske bombe: „… a onda pogledaš na gore i vidiš kako plamena kugla ide ka nebesima. To je predivan prizor.“

TREJLER

FILM

 (221)

Racism: A History (2007) – Odličan pregled istorije rasizma od nastanka do današnjih dana, kroz razvoj kolonijalizma, oslobođenje robova, imperijalizam, različite rasne teorije, eugeniku, monstruoznu eksploataciju i genocid širom sveta. Izuzetno kvalitetan i informativan.

FILM 1. DEO

FILM 2. DEO

FILM 3. DEO

 (222)

Constantine’s Sword (2007) – Bivši sveštenik zanimljivog porekla i prošlosti analizira vezu između katoličanstva i antisemitizma. Veliki deo filma posvećen je savremenim evangelistima i njihovoj agresivnoj politici pokrštavanja. Iako je film snimljen u okviru talasa liberalne propagande protiv Republikanaca i Bušove administracije (i to se baš vidi), donosi nove i malo poznate informacije o ideološkoj ofanzivi konzervativnog hrišćanstva u SAD.

TREJLER

FILM

 (223)

Taken for a Ride (1996) – Kako je Dženeral Motors uništio sistem javnog prevoza širom SAD? Prvo rasturio razvijene tramvajske mreže i zamenio ih autobusima, a zatim sa drugim proizvođačima automobila, autoopreme, građevinskim firmama itd. formirao najsnažniji lobi u Vašingtonu koji je progurao projekte izgradnje džinovskih autoputeva koji su presekli naselja kroz koja su prošli, uništili gradska jezgra i zagadili vazduh širom SAD. Uz to kvalitet prevoza sve vreme pada uprkos ogromnom novcu koji država nastavlja da usmerava za projekte automobilskog lobija.

FILM

 (224)

Savage Man Savage Beast (1975) – Mondo dokumentarac koji se bavi odnosom čoveka prema prirodi, pre svega odnosom između lovca i plena, načinima na koje čovek romantizuje prirodu, prirodom lova, različitim ritualima, racionalizacijama. Prikazuje kako ljudi mogu biti brižni dok ubijaju životinje, i kako mogu biti otuđeni i brutalni dok pokušavaju da ih zaštite. Sve u svemu, dosta zanimljivo.

TREJLER

 (225)

CIA (1992) – BBC-jeva dokumentarna serija od šest delova o američkoj tajnoj službi koja od drugog svetskog rata na mnoge načine oblikuje svet u kome živimo. U ovom programu pokriven je dobar deo istorije CIA-e tokom hladnog rata – od Berlina koji je tokom drugog svetskog rata bio špijunska prestonica sveta, preko uvođenja novih tehnologija u špijuniranje, do obaranja vlada u raznim državama, finansiranja državnih udara, sprovođenja terora nad stanovništvom i još mnogo toga. U celini, prilično površno, ali informativno.

 (226)

Darwin’s Nightmare (2004) – U suštini ovo je dokumentarni film o silovanju Afrike – njenih prirodnih bogatstava i njenih ljudi. Akteri su brutalno dehumanizovani, slomljenih kičmi i bez skoro ikakve autonomne volje. Prepliće se nekoliko priča: eksploatacija ribe iz jezera Viktorija, trgovina oružjem, potpuno beznađe stanovništva i ludačka ekspolatacija koja se sprovodi nad njima. Ali, ono što izbija iz svega toga je ta monstruozna atmosfera dehumanizacije i ubistvenog mirenja sa sudbinom.

TREJLER

 (227)

The Wobblies (1979) – Priča o revolucinarnom sindikatu Industrijski radnici sveta (IWW) koji je tokom desetogodišnjeg perioda pred Prvi svetski rat u SAD narastao u masovan borbeni radnički pokret, konstatno pod žestokom represijom države i industrijalaca, da bi nakon ulaska SAD u rat IWW bio skoro potpuno uništen od strane državnog represivnog aparata zbog svog doslednog antimilitarizma, borbe za radnička prava i protiv rata. Veoma zanimljivo i informativno.

TREJLER

FILM

 (228)

Le fond de l’air est rouge (1977) – Naslov je igra reči koja nagoveštava da je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih revolucionarni pokret izgledao snažniji nego što je to zaista bio, te da zapravo nije predstavljao istinsku pretnju sistemu. Engleski naslov je „A grin without a cat“ što otprilike ima isto značenje, a u Francuskoj je prvobitno prikazan pod naslovom „Scene iz trećeg svetskog rata (1967-1977)“. Kroz skoro tri sata dokumentarnih snimaka i brojnih intervjua režiser pokušava da analizira rađanje i propast takozvane Nove levice – onih snaga koje su iznedrile burnu 1968. godinu širom sveta. Iako se danas pod Novom levicom češće podrazumeva meka struja ovog pokreta koja je, nakom poraza revolucionarne struje o kojoj se ovde govori, malo po malo bila integrisana u sistem. Film sve vreme prikazuje stvari iz perspektive samog pokreta i postavlja ista ona pitanja koja pokret postavlja sebi, koja pokušava da odgonetne, stalno se vraćajući na uspehe i poraze, pitanje jedinstva, analizu počinjenih grešaka, ispravne i pogrešne politike, različite taktike i strategije. Prikazani su mnogi događaji, od Praškog proleća, do previranja u Latinskoj americi i Kulturne revolucije u Kini, ali film se stalno vraća na analizu društveno-političkih prilika u Francuskoj i, iako je svaka tema prilično kvalitetno obrađena, čini se kao da su druge teme tu samo da bi postavile Francusku u širi planetarni kontekst. Da bi se valjano razumeli ovi događaji, kontekst i dinamika ove dekade, potrebno je određeno poznavanje istorije, koje se može delimično nadoknaditi kroz često pauziranje filma, iščitavanje članaka na wikipediji i libcom-u. Bez toga većina gledalaca neće shvatati šta se sve dešava u filmu, niti će nešto mnogo naučiti ili izvući značajnije pouke.

TREJLER

 (229)

Manufacturing Consent: Noam Chomsky and the Media (1992) – U skoro tri sata ovog dokumentarca sabrani su isečci iz više stotina sati video materijala razgovora i intervjua sa Noamom Čomskim, lingvistom, anarhistom, političkim misliocem, teoretičarem i aktivistom. Osnovna tema su mediji kao državni ideološki aparat, odnosno načini na koje mediji oblikuju javno mnjenje, manipulišu informacijama i tako dalje. Takođe u ovom filmu se jasno vidi da je Čomski bio izuzetno dobar i kvalitetan u svoje vreme, iako ga danas dosta ljudi pamti kao pomalo senilnog starca koji uglavnom govori neka opšta mesta.

TREJLER

FILM

 (230)

Czech Dream (2004) – Dva studenta režije su odlučila da organizuju marketinšku kampanju za otvaranje nepostojećeg hipermarketa. Na dan otvaranja došlo je preko 2000 ljudi. Kroz film je prikazan marketinški proces kreiranja reklama i slike o nečemu u javnosti, načina na koji razmišljaju ljudi koji se bave reklamama itd. Bitno je napomenuti da se cela ova priča odvija u trenutku kada vlada Češke sprovodi ogromnu kampanju za ulazak u EU i film pokazuje kako je pomoću agresvine medijske kampanje moguće manipulisati ljudima i prevariti ih da pristanu na nešto što im ne odgovara, da urade nešto na svoju štetu ili … da dođu na otvaranje nepostojećeg tržnog centra.

TREJLER

 (231)

Taxi To The Dark Side (2007) – Nakon 9. septmbra 2001. američka administracija i CIA su odlučili da se ženevska konvencija neće primenjivati na osobe koje se sumljiče da imaju neke veze sa terorizmom. Ovaj dokumentarac se bavi brutalnim psihološkim mučenjem i fizičkom torturom nad zatvorenicima u američkim vojnim zatvorima Bagram (Avganistan), Abu Graib (Irak) i Guantanamo Bay (Kuba). Film je snimljen u okviru talasa liberalne propagande protiv Bušove administracije (nakon njegove druge pobede na izborima, 2004. godne), pa ne čudi što se završava tipičnim liberalnim naricanjen nad „vladavinom prava“, ali zanemarite to i obratite pažnju na novogovor koji su ovi krvoloci izmislili da bi dehumanizovali svoje žrtve, pogledajte kako političari i generali zastrašuju narod i skupljaju političke poene zagovarajući politiku čvrste ruke, a kada u javnost procure fotografije mučenja, sude običnim vojnicima i ni jednom jedinom oficiru.

TREJLER

FILM

 (232)

Land Without Bread (1933) – Nadrealistički i parodičan dokumenarac o strašnom siromaštvu, bolestima, gladi i neobrazovanosti u regiji Las Hurdes na severu Španije. U trenutku snimanja Španija je bila jedna od devet najrazvijenijih zemalja na svetu i cilj filma je bio da pokaže strahovitu bedu ljudi zaboravljenih u srednjem veku, skrivenih u nepristupačnim planinama, marginalizovanih od vlasti i zemljoposednika. Bunjuel je tvrdio da je film snimio zahvaljujući Ramonu Acinu, anarhosindikalisti, piscu, učitelju i avangardnom umetniku, koji mu je jednom prilikom u kafani u Saragosi rekao: „Luis, ako ikada dobijem na lutriji daću ti pare da snimiš film.“ Ovaj je navodno zaista dobio na lutriji i dao jedan deo novca Bunjuelu koji je tako finanirao snimanje ovog filma.

FILM

 (233)

Nazi Concentration Camps (1945) – Zvaničan dokumentarac, napravljen od snimaka koje su zabeležile američke jedinice prilikom oslobađanja nacističkih koncentracionih logora, korišćen je kao dokaz na ninberškim suđenjima za ratne zločine. Logori se nižu jedan za drugim, a snimci uključuju Dahau, Bukenvald, Mathauzen i mnoge druge. Ovaj film bi svako morao da pogleda, od sada pa do kraja sveta, jer iako svi načelno znaju da su nacisti počinili nezamislive zločine, ovi zločini su upravo to – nezamislivi, zato nikakav opis i ni jedan epitet ne mogu adekvatno da prenesu osećaj užasa koji posle gledanja još dugo ostaje u tebi.

TREJLER

FILM

 (234)

Pandora’s Box (1992) – Dokumentarna serija iz šest delova koja se bavi posledicama i iracionalnih ishodima političkog i naučnog racionalizma. U fokusu je priča o tome kako su se inžinjeri i naučnici na neadevkatan način mešali u ekonomiju i politiku, dok su se sa druge strane ekonomisti i političari podjednako neadekvatno mešali u nauku i tehniku. Suviše usko i jednostrano obrazovanje stručnjaka uskratilo im je mogućnost da pravilno sagledaju složenost društva i društvenih procesa. Autoritet stručnjaka je svoj legitimitet u velikoj meri temeljio na neznanju masa, pa su naučnici i inženjeri doživljavani kao novi čarobnjaci koji imaju odgovor na svako pitanje, a zapravo su suviše često bili šarlatani koji su pod maskom tehnološke racionalnosti i nauke skrivali lični interes i proizvoljnost. Tamo gde su naučnici i inženjeri imali mogućnost da veoma doprinesu društvenom napretku umešali su se političari i korporacije, insistirajući na najjeftinijim rešenjima, koja su najčešće bila i najopasnija. Ovo je za posledicu imalo da su naučnici, političari, inženjeri i ekonomisti lagali i obmanjivali javnost, i istovremeno lagali jedni druge u vezi mnogih pitanja, pa čak i lagali sami sebe upleteni u složenu mrežu racionalizacija i iracionalizacija. Svaka epizoda ima posebnu temu. Počevši od Sovjetskih tehnokrata koji su posmatrali pojedinca i društvo sa čisto tehničkog stanovišta, ponašajući se kao da upravljaju mašinama, a nisu videli raskorak između trenutnog nivoa tehnološkog razvoja i metoda koje su koristili, što je na kraju dovelo do toga da nisu bili u stanju da zadovolje najosnovnije potrebe stanovništva. Zagovornici teorije igara i sistemske analize u SAD su se igrali sa mogućnošću izbijanja nuklearnog rata i računali „vrednosti“ pojedinih gradova planirajući ograničenu nuklearnu razmenu kao prihvatljivu opciju. Britanski ekonomisti su primenjivali najrazličitije ekonomske teorije, ali nisu bili u stanju da kontrolišu ekonomiju, pa su na kraju proglasili da se ekonomija ne može kontrolisati. Hemijske korporacije koje su finansirale filmove u kojima su čudovišta džinovski insekti, krile podatke o štetnosti pesticida koje masovno proizvodili, a uništavanje ekosistema pravdale teorijom da je došlo vreme da „čovek preuzme moć od evolucije“ – podržane su od strane naučnika koji su verovali da ekološki balans nije bitan i da čovek može da kontroliše prirodu.Zatim, priča o Gani, prvoj nezavisnoj afričkoj državi, u koja se politički oslobodila britanskog kolonijalizma samo da bi bila ekonomski pokorena od strane američkog imperijalizma i uništena međunarodnih zaduživanjem i korupcijom. I na kraju istorija civilne upotrebne nuklearne energije u kojoj su forsirana brza i jeftina rešenja, na račun bezbednosti radnika i celokupnog društva.Bezbednost najčešće nije ni razmatrana kao opcija, a profit i efikasnost su stavljeni iznad svega, što je dovelo do nuklearnih havarija uključujući incident na „Ostrvu tri milje“ u SAD i do Černobilja, najpoznatije nuklearne katastrofe.

TREJLER

FILM

 (235)

The Shock Doctrine (2009) – Ekonomska doktrina koja veliča slobodno tržište i deregulaciju, opšte poznata kao ideologija neoliberalizma, toliko je pogubna po stanovništvo da je uglavnom nije moguće sprovoditi osim u vanrednim situacijama. Prvi put je implementirana za vreme vojno-fašističke diktature generala Pinočea u Argentini, kada je šokirano stanovništvo bilo podvrgnuto brutalnoj represiji. Od tada do danas šok ostaje bitna komponenta nametanja neoliberalnog kapitalizma. Političari i korporacije koriste situacije kao što su ratovi, velike društene krize i prirodne katastrofe, u kojima je narod paralisan šokom i strahom, da bi što brže i jeftinije privatizovali velike oblasti javnog sektora, promenili zakone, oduzeli teško stečena prava i ukinuli institucije društvenog staranja. Cilj je sa što manje troškova i otpora sprovesti pljačku stanovništva i ostvariti što veći profit.

TREJLER

FILM

 (236)

Malj (1977) – Pošto crni pilići slabije napreduju u procesu tova, genetska služba fabrike ih eliminiše u startu, a ako bi neko i stiglo na pokretnu traku za odabir, završavalo bi u kontejneru – ispod malja, zajedno sa drugim odbačenim pilićima. Izuzetna alegorija diskriminacije na osnovu proizvoljno izabranih bioloških karakteristika.

FILM

 (237)

Nuit et brouillard (1955) – Kratak i analitičan dokumentarac o nacističkim logorima, pre svega o Aušvicu. Obuhvata mnoge aspekte: izgradnju i formiranje logora, hijerarhiju i ulogu Kapoa (logoraša koji su postali nadzornici nad drugim logorašima), eksloataciju robovskog rada i prostituciju, izgladnjivanje, torutru, iživljavanje, različite naučne i medicinske „eksperimente“, industrijski sistem masovnog ubijanja itd. Na kraju nas upozorava da rat spava sa jednim okom otvorenim i da zločin protiv čovečnosti nije stvar prošlosti, a da su ove strahote brzo zaboravljene jer niko ne želi da ih se seća. Koliko je to tačno najbolje pokazuju pokušaji francuskih cenzora da se izbaci poslednjih deset minuta, iako su deset godina ranije iste scene korišćene kao dokazni materijal na suđenju nacistima u Ninbergu.

TREJLER

FILM

 (238)

This Film Is Not Yet Rated (2006) – Veoma je zanimljivo videti kako u Americi funkcioniše sistem procenjivanja filmova i dodele oznaka koje ukazuju roditeljima za koje je starosno doba prikladan određeni film. Članstvo komisije je tajno i niko ne zna na koji se način biraju članovi, standardi i kriterijumi takođe nisu javni i čini se da su procene vrlo često proizvoljne. Nezavisne producentske kuće su lošije tretirane od velikih studija, homoseksualne scene dobijaju znatno oštriji rejting od sličnih heteroseksualnih, a postoje naznake da na kriterijume uticaj imaju različite konzervativne grupe za pritisak. Ukoliko film dobije oznaku NC-17 (nije dozvoljeno za decu ispod 18 god) većina distributerskih kuća će odbiti da ga distribuira, neće moći da se reklamira itd, što rezultira velikim finansijskim gubicima. U slučaju žalbe odlučuje telo sačinjeno od glavešina velikih studija i korporacija. Ne postoji mogućnost pokretanja sudskog postupka i ni jedna pravna instanca ne može promeniti odluke koje donesu ovi nepoznati ljudi iza zatvorenih vrata. Na delu je diktatura osrednjosti i tiha cenzura kojoj je skoro nemoguće suprotstaviti se.

TREJLER

FILM 1

FILM 2

 (239)

What I’ve Learned About U.S. Foreign Policy – Vrlo interesantna kompilacija isečaka iz dokumentarnih filmova, snimaka sa javnih skupova itd, koja se bavi američkim vojnim intervencijama nakon Drugog svetskog rata i tajnim operacijama CIA-e. Ovaj dokumentarac nećete videti na televiziji, niti se u školi uče ove stvari. Ako vas interesuje istina o svetu u kome živimo, ovaj pregled je pravi izbor jer će vam pomoći da sklopite kockice u jasniju sliku i, koliko god da ste upućeni u ovu tematiku, čućete i videti neku novu informaciju koja će vas iznenaditi. Između ostalog, korišćeni su inserti iz sledećih filmova: Cover Up: Behind the Iran Contra Affair (1988); Father Roy: Inside the School of Assassins (1997); Genocide by Sanctions (1998); The Panama Deception (1992); Bitter Paradise: The Sell-out of East Timor (1996)

FILM

 (240)

Far from Vietnam (1967) – U trenutku kada je ovo pitanje bilo najaktuelnije, sedmoro francuskih reditelja zajednički je napravilo dokumentarni film koji se hvata u koštac sa pitanjem rata u Vijetnamu. Na početku filma vidimo ogromnu razliku u nivou tehnološkog razvitka sukobljenih strana, sukob „tehnologije siromašnih“ protiv „tehnologije bogatih“ i neverovatnu upornost vijetnamaca koji su odlučni da pobede po svaku cenu, iako amerikanci nisu verovali da jedna tako siromašna zemlja može da izdrži totalno materijalno uništenje. Osim analize stvarnog Vijetnama, istraženo je i mnoštvo značenja Vijetnama kao simbola. Jer, Vijetnam je u to vreme postao sinonim za imperijalističke zločine nad zemljama trećeg sveta, povod velikog broja međunarodnih protesta i fokalna tačka zaoštravanja odnosa u američkom društvu u drugoj polovini 1960tih.

TREJLER

 (241)

Superpower (2008) – Dokumentarac o američkoj spoljnoj politici, mestu koje zauzima u svetu, putu koji je prešla da bi došla na to mesto i mehanizmima kojima se na tom mestu održava. Film koji je prepun informacija, ali nije natrpan već vrlo pažljivo oblikovan tako da su uspešno obuhvaćene pojedinačne teme (od 9. septembra, rat protiv terorizma, invazija na irak, imperijalizam u latinskoj americi i drugim delovima sveta, porast državnog nadzora i umanjivanje ljudskih prava i sloboda itd, itd) kojima se ponaosob bave razni dokumentarci. Suma mnogih savremenih kritika SAD spakovana u razorna dva sata.

TREJLER

FILM

 (242)

Le chagrin et la pitié (1969) – Dvodelni dokumentarac u kome je okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu analizirana na primeru grada od stotinak hiljada stanovnika. Uz korišćenje arhivskih snimaka, kao i kroz intervjue sa članovima pokreta otpora, saradnicima okupatora i nemačkim vojnicima koji su učestvovali u okupaciji prilično je dobro prenesen duh vremena. Svakome je dat prostor da iznese svoje mišljenje i objasni logiku kojom se rukovodio tokom rata. Predstavljena je danas uglavnom skrivena strana francuske istorije: mračna i sramotna kolaboracija, ali i herojski otpor okupaciji, sve ovo u kontekstu jedne istinske civilizacijske tragedije. Film je više od deset godina bio zabranjen u Francuskoj (tek je 1981. prvi put emitovan na televiziji), navodno jer je suviše jednostran, a zapravo zato što pokazuje koliki je bio obim kolaboracije, kolika je istorijska odgovornost za počinjenje zločine – istorija koja požurena da bude zaboravljena, da se ne bi remetio posleratni društveni konsenzus i novouspostavljeni status quo.

TREJLER

FILM 1

FILM 2

FILM 3

FILM 4

FILM 5

FILM 6

FILM 7

 (243)

Erasing David (2009) – Engleski režiser Dejvid Bond odlučio je da nestane, da ode u „ilegalu“, i unajmio je poznatu detektivsku agenciju da ga nađe u roku od 30 dana. On je već prvog dana potere napustio zemlju i iskoristio priliku da uradi intervjue sa različitim stručnjacima za pitanja nadzora i privatnosti. U međuvremenu, detektivi koji su na početku imali samo njegovo ime i fotografiju, do kraja potrage su prikupili veoma mnogo podataka o njemu i njegovoj porodici iz javno dostupnih izvora. Kada je posle 30 dana ušao u njihovu kancelariju i video šta sve znaju o njemu bio je prestravljen. Ovaj uznemirujući dokumentarac podiže svest o stepenu nadzora i gomilanju privatih podataka o nama u rukama države i korporacija, te upozorava na opasnost od zloupotrebe ovih informacija.

TREJLER

FILM

 (244)

Afrique 50 (1950) – Rene Vautier je otišao u Zapadnu Afriku da snimi edukativni dokumentarac po narudžbini Saveza francuskih škola, međutim kada je stigao tamo bio je zgrožen kolonijalnom eksploatacijom, brutalnošću zločina francuske vojske, siromaštvom i nemaštinom u kojoj je stanovništvo živelo. Iako mu je po povratku u zemlju policija zaplenila snimljeni materijal uspeo je da sačuva dovoljno materijala da 1950. godine napravi i objavi ovaj kratki film, koji se smatra prvim francuskim anti-kolonijalnim filmom. Film je odmah zaplenjen, autor je po trinaest tačaka optužnice osuđen na godinu dana zatvora, a film je bio zabranjen narednih 40 godina.

FILM

 (245)

Exit Through the Gift Shop (2010) – Thierry Guetta je Francuz koji živi u Los Anđelesu. Dugo godina je bio opsednut video kamerama i snimanjem svakog trenutka svog života, a onda je otkrio street art koji je postao njegova nova opsesija. Ili je možda cela priča izmišljena i isplanirana od strane Banksy-ja i Shepard Fairey-ja koji su hteli da iznesu oštru kritiku komercijalizacije street art-a? Bez obzira da li je ovaj film zaista dokumentarac ili ne, činjenica je da se na zaista zanimljiv način bavi pitanjima autentičnosti i komercijalizacije.

TREJLER

FILM

 (246)

Les statues meurent aussi (1953) – Narator u uvodnoj sekvenci kaže „Kada ljudi umru, postanu deo istorije. Kada statue umru, postanu deo umetnosti. Ova botanika smrti je ono što nazivamo kultura.“ Ovaj film donosi odličnu analizu hladne okrutnosti sa kojom su kolonijalizam i imperijalizam uništili prvobitnu umetnost Afrike. Prvo su porobili i uništili civilizaciju koja je te predmete stvorila i mogla da ih razume, predmetima su priznata samo estetska svojstva kao da postoje samo da zabave kolonizatore, a zatim su pretvoreni u egzotične suvenire i dodatno degradirani pretvaranjem u robu koja se masovno proizvodi i prodaje na bazarima i pijacama. Zbog oštre kritike kolonijalizma, film je cenzurisan i izbačena je skoro cela druga polovina filma, a originalna verzija je javno prikazana tek 1968, petnaest godina kasnije.

TREJLER

FILM

 (247)

Counter-Intelligence (2013) – Izuzetna dokumentarna serija iz pet delova koja kroz dubinsku analizu želi da pokaže kako se trenutni svetski poredak, kojim dominira Amerika kao imperijalna sila, održava pre svega kroz (javno ili skriveno) organizovano nasilje ogromnih razmera i pretnju nasiljem, razaranjem, mučenjem i smrću velikog broja onih koji bi se eventualno pobunili, suprotstavili. Fokus je pre svega na američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) i tajnim operacijama koje ova decenijama sprovodi po celom svetu uz ignorisanje svih zakona i bez ičije stvarne kontrole. Ovaj dokumentarac želi da pokaže kako je ceo američki (pa i svetski) sistem ustrojen prema interesima krupnog kapitala koji večito teži sticanju što većih profita, politička vlast ima zadatak da dobije legitimitet i pristanak od građana ili, ako to nije moguće, da unutrašnju stabilnost poretka obezbedi uz pomoć obaveštajnih službi, dok je CIA prisutna i aktivna u celom svetu. Dokumentarac se od početka bavi nastankom CIA-e i njenim razvojem do najmoćnije svetske tajne službe, kao i razvojem drugih američkih obaveštajnih službi koje danas čine američku „Obaveštajnu zajednicu“. CIA-u su u prvim godinama Hladnog rata formirali obaveštajci iz Drugog svetskog rata, uglavnom moćni pravnici, bankari i drugi pripadnici elite, a nove operativce su regrutovali sa najelitnijih američkih univerziteta. Prvi zadatak joj je bio borba protiv komunizma i odbrana američkih „nacionalnih interesa“. CIA je usvojila doktrinu „omogućenog poricanja“ koja podrazumeva da političari nisu upoznati sa tajnim operacijama da bi mogli da izbegnu svaku odgovornost, a da sami operativci imaju samo najneophodnije informacije kako bi što manje ljudi snosilo eventualnu odgovornost. Sledeći korak su operacije koje se sprovode pod lažnim imenom ili bez imena tako da je moguće negirati sve optužbe, ili operacije u kojima se koriste druge službe, grupe, organizacije… Ove operacije su obuhvatale i podršku autoritarnim režimima u raznim državama, obuku odreda smrti, organizovanje državnih udara, vojnih pučeva, otmica, ubistava… U slučaju da nešto i dospe do javnosti primenjuje se formula: poriči sve, ništa ne priznaj i odgovori protiv-optužbama. Posebna tema su operacije koje su organizovane sa namerom da se za zločine, ubistva i teroristične napade optuži neko drugi – najčešće levica i društveni pokreti u nekoj zemlji, nepodobna vlast itd. Dosta pažnje posvećeno je sprezi organizovanog kriminala i tajnih službi, kao i najviših nivoa vlasti i biznisa. Od toga da su službe koristile organizovani kriminal za obračun sa svojim političkim protivnicima, do drugih dilova. Pošto biznis možemo podeliti na legalni i nelegalni, očigledno je da najveći igrači koji su iznad zakona poput tajnih službi, nekih korporacija i banaka, mogu nesmetano da sarađuju sa igračima koji su ispod zakona zarad sticanja profita od nelegalne trgovine, pranja novca itd. Posebno je bitno pitanje korišćenja novca stečenog na nezakonit način za finansiranje mnogih operacija CIA-e. Ovde je pre svega reč o trgovini heroinom i kokainom, ili da budemo precizniji – kontroli nad velikim delom svetskog tržišta narkotika. Ako imamo na umu da se u svetu godišnje proda droge u vrednosti od 320 milijardi dolara, što je više od godišnjih budžeta zemalja poput Švedske ili Norveške, odnosno više od zbira ukupnog bruto društevnog proizvoda preko osamdeset najsiromašnijih zemalja sveta. I, ako imamo na umu da danas preko 90% heroina potiče iz Avganistana, a da se tokom 1960tih i 1970tih slična količina heroina proizvodila u Jugoistočnoj Aziji gde je u to vreme bilo izuzetno jako prisustvo američkih snaga i CIA-e. Nije teško povezati iz kojih izvora CIA obezbeđuje novac za jedan deo svojih tajnih operacija. Osim toga tu su i najrazličitije finansijske mahinacije sa ogromnim vojnim i bezbednosnim budžetima, od lažnog prikazivanja troškova od strane privatnih kompanije za obezbeđenje, do novca za koji jednostavno niko ne zna na šta je potrošen. U svakom segmentu i svakoj temi, dobro je obrađena javna i skrivena ideološka i politička motivacija, a konkretni mehanizmi su izvučeni na svetlost dana. Na kraju je upozoreno da je u toku na drastično ograničavanje ljudskih prava u samoj Americi, koje u nekim aspektima ide čak i do ukidanja nekih ljudskih prava, kao i ogroman tehnološki napredak koji je stavljen u službu nadzora, kontrole i ubijanja, pre svega kroz bespilotne letilice naoružane mitraljezima i raketama. Sve u svemu izuzetno dobar i veoma, veoma zanimljiv dokumentarac koji bi svako trebao da pogleda. Dok da budete gledali više puta će vam se desiti da: vam zastane dah, iskolačite oči, glasno opsujete, vratite video unazad da biste bili sigurni da je nešto stvarno izgovoreno… Kao što je rečeno na citatu iz Biblije koji piše na ulazu u prvo sedište CIA: „Spoznajte istinu i istina će vas osloboditi“.

TREJLER

FILM

 (248)

Shoah (1985) – Šoa je hebrejski naziv za Holokaust, genocid nad oko 6 miliona evropskih Jevreja koji su tokom Drugog svetskog rata sproveli nacisti. Veoma je teško naći reči kojima bi se govorilo ili mislilo o nacističkoj industriji smrti. Umesto toga poslužiću se sa dva citata. Američki pukovnik Vilijem Kvin je za logor Dahau rekao: „Naši vojnici su tamo doživeli prizore, zvuke i mirise, koji se ne mogu zamisliti – sa one strane užasa. Zločine toliko ogromne da su normalnom čoveku neshvatljivi i nezamislivi.“ Simon Srebrnik, preživeli logoraš iz Helmna, čije je svedočanstvo uključeno u ovaj film, rekao je: „Niko to ne može da opiše. Niko ne može rekonstruisati ono što se ovde dogodilo. Nemoguće je! I niko to ne može da shvati. Čak ni ja, ovde, sada. Ne mogu ni da verujem da sam zaista ovde.“ Svako bi trebao da pogleda ovaj dokumentarac u trajanju od 9.5 sati, na kome je reditelj radio 11 godina. Lancmanov postupak u filmu Šoa je specifičan: on uopšte ne koristi dokumentarne snimke, već samo razgovore sa očevidcima, obilazi istorijske lokacije i uspešno vraća sagovornike kroz sećanja, tako da mi kao gledaoci zajedno sa njima proživljavamo događaje o kojima svedoče. Upravo usled nedostatka slika koje bi grafički prikazale užase o kojima svedoče sagovornici, dovedeni smo u situaciju da zamišljamo, vizuelizujemo, proživljavamo – i to je veoma, veoma teško i mučno iskustvo. Međutim, Lancman strukturu filma gradi vrlo pažljivo – nakon jezivih svedočenja slede lagani snimci lokacija i prirode, tako da imamo nekoliko minuta da se saberemo i razmislimo o onome što smo upravo čuli. Zahvaljujući ovom ritmu, Lancman sprečava da kod gledaoca dođe do prezasićenja bolom i strahotama, ne dozvoljava ti da se isljučiš kada se preplave utisci i emocije – tokom svih 9.5 sati gradi se intenzivan osećaj užasa, očaja i besa. Film je naišao na veoma dobar prijem i pohvale, ali i na vrlo oštre kritike, posebno u Poljskoj gde je okarakterisan kao obmanjujući, jer je prećutao da su Poljaci pomagali Jevrejima i krili ih od nacista, da su spasili desetine hiljada Jevreja od Holokausta, kao i da su nacisti ubili oko tri miliona poljskih civila. Takođe, Lancman je kritikovan zbog nedovoljno političko-istorijskog konteksta i suviše fokusa na lične priče. Uprkos kritikama, ovaj neverovatan film je remek delo i smatra se jednim od najboljih dokumentaraca ikada snimljenih. Definitivno film koji bi svako trebalo da pogleda.

TREJLER

FILM 1.DEO

FILM 2. DEO

 (249)

The Stanford Prison Experiment – Leta 1971. na Univerzitetu u Stanfordu profesor Filip Zimbardo je organizovao eksperiment u kome je podrum odelenja za psihologiju adaptiran u zatvor, a grupa od 24 volontera nasumično podeljena na čuvare i zatvorenike. Istraživanje, čiji je cilj bio ispitivanje socijalnih i psiholoških posledica nejednake raspodele moći, vrlo brzo je izmaklo kontroli. Čuvari su počeli da zlostavljaju zatvorenike i svi su počeli da gube granicu između eksperimenta i stvarnosti, uključujući i psihologa koji je, umesto da upravlja eksperimentom, počeo da upravlja zatvorom koji je napravio. Istraživanje je moralo da se prekine nakon šest dana, iako je bilo previđeno da traje dve nedelje. U ovom kratkom BBC-jevom dokumentaracu, pored profesora Zimbarda, govore i učesnici eksperimenta, bivši „čuvari“ i „zatvorenici“. Zatvorski eksperiment u Stanfordu poslužio je kao inspiracija za nemački film Das Experiment iz 2001. godine.

TREJLER

FILM

 (250)

Citizenfour (2014) – „SAD grade najveći represivni aparat u istoriji čovečanstva“ Edvard Snouden
U januaru 2013. godine, autorka Laura Poitras je primila šifrovani e-mail od osobe koja se predstavila kao „Građanin 4“ (odatle naslov Citizenfour), a koja je ponudila da pruži insajderske informacije o ilegalnom prikupljanju podataka koje vrši američka bezbednosna agencija NSA. Nekoliko meseci kasnije zajedno sa dva novinara otišla je u Hong Kong i susrela se sa danas čuvenim Eduardom Snoudenom.
Dokumenti koje je Snouden obelodanio otkrivaju organizovani nadzor nad celokupnim svetskim telekomunikacijama koji sprovode „bezbednosna zajednica“ SAD u sadejstvu sa Vladom i uz saradnju najvećih informacionih i telekomunikacionih korporacija.
Ovaj dokumentarac nam ne donosi nove detalje o tajnim operacijama NSA ili podatke o njihovim daljim planovima. Većina stvari koja je u njemu rečena već je od ranije bila poznata svima koji su pratili ovaj slučaj u medijima.
Iako ne donosi nove informacije, Citizenfour je izuzetno snažnan istorijski dokument u kome je zabeležena argumentacija i misaoni proces jednog od najvažnijih insajdera našeg vremena. To je ključna vrednost ovog filma. Snoudena ovde vidimo kao inteligentnog mladog čoveka, racionalnog, preciznog u mišljenju i izražavanju, veoma artikulisanog i što je najvažnije hrabrog, etičnog i visoko motivisanog. Nisu bez povoda česta poređenja Eduarda Snoudena sa slučajem analitičara Danijela Elsberga koji je 1971. godine predao novinarima veliki interni tajni izveštaj Pentagona o ratu u Vijetnamu.
Čovek koji se, vođen etičkim principima, odluči da rizuje sve što ima i zakorači u nepoznato zaslužuje da bude proglašen za heroja. Bez preterivanja možemo reći da su instajeri koji javnosti predaju dokaze o zloupotrebama i zločinima država i korporacija – istinski junaci našeg doba.
Drugi utisak, takođe vrlo snažan, je gađenje koje osećamo pred bezočnim lažima koje predstavnici države i bezbednosnih agenija iznose u medijima. Danas je situacija takva da 1000 puta ponovljena laž nije postala istina nego je ostala laž, a oni koji stoje iza nje su i dalje lažovi. Nama je jasno da svetski sistem u kome živimo više nama apsolutno nikakav legitimitet i da se prevashodno održava golom silom i strahom od te sile. Glavna zapitanost koja nam ostaje nakon gledanja filma tiče se zebnje zbog pravca u kome svet ide i nade da još postoji mogućnost da se taj pravac promeni. Nije pitanje u kakvom društvu živimo. Jasno nam je u kakvom društvu živimo. Pravo pitanje je u kakvom društvu želimo da živimo? I šta smo spremni da uradimo da bi se to društvo ostvarilo?

TREJLER

FILM

 (251)

161>88 (2012) – Ovaj aktivistički antifašistički film na izuzetan način dokumentuje uspon ekstremne desnice u Češkoj nakon 1989. godine, kao i rađanje novog antifašističkog pokreta i preko 20 godina borbe protiv neo-nacizma koje su usledile nakon toga.
Nakon „Plišane revolucije“ 1989. kojom je u svrgnut socijalistički režim i otpočela tranzicija, radničku klasu je bilo potrebno ideološki i politički neutralisati da ne bi bila u stanju da pruži otpor oduzimanju socijalnih prava i privatizaciji privrede koja je usledila u Češkoj, kao i svuda u zemljama bivšeg istočnog bloka. Ključnu ulogu u onemogućavanju radničke klase za nezavisno političko organizovanje odigrao je čitav spektar ideologija koje se jednim imenom mogu nazvati anti-komunizmom, a čija je suština bila da se proglasi nemogućim, nenormalnim i neprirodnim da većina stanovništva upravlja sredstavima za proizvodnju i raspolaže proizvodima svoga rada. U ovom procesu bitnu ulogu imale su ideje elitizma i socijal darvinizma, rasizma i auto-rasizma, koje su deo korpusa reakcionarnih ideologija. U tom smislu je rađanje nove ekstremne desnice bilo integralni deo tranzicije iz socijalizma u liberalni kapitalizam, a ideološko opravdanje tranzicije bilo je nezamislivo bez učešća ekstremne desnice.
Od samog početka u centru neo-nacističke i desničarske agende bila je neprestalna propaganda i agresivna kampanja protiv Roma, koji čine 2-3% populacije Češke. Tako je jedna od eksplicitno anti Romskih pesama popularnog neo-nacističkog punk-rock benda Orlík dospela u vrh čeških top lista tokom godina 1990/91, što je doprinelo naglom rastu nacističke skinhed subkulture. Naci skinhedi su svakodnevno terorisali i prebijali ljude, a česta su bila prebijanja sa veoma teškim posledicama, pa i prebijanja sa smrtnim ishodima.
U to vreme desno-populistička „Republikanska partija“ postaje popularna zahvaljujući radikalnoj retorici protiv korupcije, emigranata i „ciganskog kriminala“. Mnogi neo-nacisti priključuju se ovoj parlamentarnoj pariji koju je na autokratski način vodio političar Miroslav Sladek. „Republikanska partija“ je na svom vrhuncu 1996. godine dobila 8% glasova na parlamentarnim izborima, nakon čega se ubrzo raspala usled skandala i finansijskih mahinacija rukovodstva. Nakon toga nastaju i druge grupe i organizacije sličnog profila uključujući partiju „Dělnická strana“ i neo-nacističku organizaciju „Národní odpor“, koje su organizovale veliki broj anti Romskih marševa i protesta.
Odgovor antifašista, među kojima su vodeću ulogu imali češki anarhisti, bile su javne demonstracije i manifestacije, na kojima se ubrzo pokazalo da su policija i službe bezbednosti spremne ne samo da simpatišu ili zaštite fašiste nego i da sarađuju sa njima. Ovo je za posledicu imalo mnoge proteste i ulične sukobe između antifašista i anarhista sa jedne strane i neo-nacista / policije sa druge strane.
U ovom procesu nastala je organizacija Antifašistička akcija, kao borbeno krilo antifašističkog pokreta, koja je fizički štitila antifašistička okupljanja i na taj način držala otvorenim prostor za javne manifestacije antifašizma čak i u situaciji u kojoj su nacisti ubijali ljude na ulicama, a policija ih štitila i napadala i progonila antifašiste u Češkoj. Odatle potiče i kriptični naslov filma „161>88“ koji mnogima nije razumljiv – 88 je šifra naci skinheda za Heil Hitler, zato što je H osmo slovo abecede, kao odgovor na to Antifašistička akcija promoviše svoju šifru 161 koja predstavlja slova AFA. Naslov ovog aktivističkog dokumentarca poručuje da je Antifašistička akcija jača od neo-nacista.
Kraj filma je daleko od optimističnog, jer vidimo da ono što neonacisti nisu uspeli da postignu za 20 godina, liberani političari i socijaldemokratska vlast učinili su vrlo brzo nakon početka svetske ekonomske krize – poveli su rasističku kampanju u medijima predstavljajući Rome kao malte ne najveći problem češkog društva i države, a potom su omogućili oduzimanje socijalne pomoći i segregaciju romske dece u obrazovnom sistemu. Nakon što je vlast na ovaj način normalizovala neo-nacističku retoriku, na anti Romske proteste koje su organizovali skinhedi uskoro su počeli da dolaze i „obični“ ljudi ohrabreni da dignu svoj glas protiv „rasnog mešanja“ i „ciganskog kriminala“.
Na kraju, postaje kristalno jasno da sistem u kome živimo generiše i održava rasizam, te da ga u vremenu krize ili društvenih previranja podstiče i koristi za preusmeravanje nezadovoljstva većine stanovništva na Rome ili neke druge „druge“ koji su pogodni da odigraju ulogu žrtvenog jarca. Političari i ekonomska elita vešto koriste rasizam kako bi zaštitili sebe i sprečili da se narodno nezadovoljstvo okrene ka stvarnim društvenim i političkim problemima.
2014. godine jedan neo-nacistički bend (po imenu Ortel) ponovo se plasirao među 10 najpopularnijih muzičkih grupa u Češkoj.

TREJLER

FILM

 (252)

Lifting the Veil (2011) – Kroz bespoštednu analizu spoljne i unutrašnje politike SAD suočeni smo sa neizbežnom istinom koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Na primeru Obamine administracije pokazano je kako Demokratska stranka preuzima ideje društvenih pokreta i potom ih razvodnjava i čini neškodljivim za sistem, i izlistan je katalog obećanja za koji se ispostavilo da je katalog laži: odmah ćemo vratiti trupe kući, okončaćemo ratove, ukinućemo embargo Kubi, zatvorićemo Guantanamo, prestaćemo da otimamo ljude po svetu i mučimo ih na tajnim lokacijama, uvešćemo transparentnost u pogledu pisanja zakona i korporacija koje lobiraju na kapitol hilu, daćemo prednost novim i obnovljivim izvorima energije, daćemo finansijsku pomoć onima koji imaju problema da vrate kredite za kuće i uvesti politički nadzor nad vol stritom…
Republikanska stranka je tradicionalno na strani biznisa i korporacija, a Demokratsku stranku mnogi smatraju manjim od dva zla, zahvaljujući čemu je imala mogućnost da se u vremenima društvene napetosti predsavi kao stranka promene i uspešno kooptira i neutrališe društvene pokrete, na taj način sprečavajući da dođe do stvarnih društvenih promena. Istorija koopitranja društvenih pokreta od strane Demokratske stranke je duga: populistički pokret 1890tih, sindikalni pokret 1930tih, pokret za ljudska prava 1960tih i najskoriji primer – anti ratni pokret 2000tih.
Ključno pitanje koje je ovaj sjajan film otvorio je: Kako je moguć demokratski sistem u društvu u kome mali broj ljudi kontroliše društveno bogatstvo? Za svaku predizbornu kampanju potreban je veliki novac, a za predsedničku kampanju potrebne su stotine miliona dolara zato što se kandidati reklamiraju kao bilo koji drugi proizvodi na tržištu, a po pravilu pobeđuje onaj koji uloži najviše novca. Ekonomska moć se na taj način iskazuje kao politički uticaj, iz čega je očigledno da su koncentracija moći i novca u rukama veoma malog broja ljudi fundamentalno anti-demokratski.
Parlamentarni sistem se svodi na to da stanovnišvo ima pravo da glasa za jednog ili drugog predstavnika elite. Ovaj sistem elitne vladavine, koji je malo mekši od otvorene vojne diktature, karakteriše ogromna materijalna nejednakost, apatija većine stanovništva, socio-ekonomska diktatura i slobodni parlamentarni izbori.
Sve ovo je bolno jasno na primeru prvih par godina Obamine administracije. Kadrovska rešenja Obamine administracije za većinu bitnih funkcija često su bila sušta i direktna suprotnost politici za koju se on navodno zalagao tokom predizborne kampanje. Ne samo da trupe nisu povučene, nego je povećana suma novca koja se troši na ratnu mašineriju, a ogroman dug koji je nastao u vojno-industrijskom kompleksu tokom „rata protiv terorizma“ i u finansijskom sektoru tokom svetske ekonomske krize iskorišćen je za napad na institucije društvenog staranja i socijalne sigurnosti poput obrazovanja i zdravstva. Broj građana SAD koji žive ispod granice siromaštva 2010. godine dostigao je 14.3% odnosno 43,6 milina ljudi, a istovremeno, u trećem kvartalu 2010, korporacije su ostvarile najviše profite ikada.
Ovaj film vam iz minuta u minut sasipa istinu u lice i vrlo često je teško suočiti se sa time. Kada postanemo svesni svega da li ćemo i dalje ćutati i praviti se da je sve u redu?

FILM

 (253)

Harlan County U.S.A. (1976) – Veoma intenzivan dokumentarni film o čuvenom štrajku rudara 1972/3 godine, u okrugu Harlan, u Kentakiju u SAD. Rudari su odlučili da se priključe sindikatu Ujedinjeni rudari amerike (UMWA) i insistirali da kompanija u čijem je vlasništvu rudnik potpiše kolektivni ugovor sa UMWA. Kompanija je odbila i počeo je štrajk koji je trajao skoro godinu dana. Rediteljka-snimateljka Barbara Kopl je provela nekoliko godina živeći sa rudarima u Harlanu i tokom štrajka uspela je da snimi neverovatne scene: od organizovanja žena rudara koje su praktično vodile štrajk kada su muškarci posustali, do fizičkih obračuna između rudara i štrajk brehera koji su sve vreme bili naoružani. Na kraju je jedan od štrajk brehera ubio jednog rudara, i tek nakon toga je kompanija pristala na potpisivanje ugovora i druge zahteve rudara.

U filmu se na vrlo jasan i nedvosmislen način vidi kako je čitav sistem u službi kompanije, a protiv rudara. Počevši od političara i policije, preko sudije koji radnicima određuje zatvorske kazne za ometanje saobraćaja zato što su pokušali da spreče prolazak štrajk-brehera, do lokalnog sveštenika koji je takođe protiv štrajka. Sa druge strane, rudari i njihove žene su otvoreno svesni svoje klasne pripadnosti i visoko vrednuju radničko organizovanje i solidarnost, iako nigde ne vidimo otvoren anti-kapitalizam u obliku zalaganja za drugačije društveno uređenje.
Barbara Kopl je inicijalno nameravala da snimi priču o pokretu „Rudari za demokratiju“ koji je nastao unutar sindikata UMWA sa ciljem da svrgne korumpirano rukovodstvo sindikata koje je više štitilo vlasnike rudnika nego rudare. Dotadašnji predsednik UMWA, Toni Bojl je lažirao unutar-sindikalne izbore 1969. godine a nakon toga je naručio i ubistvo protivničkog kandidata. Rudari za demokratiju su 1972. konačno uspeli da smene Bojla, što je doprinelo borbenoj atmosferi u čitavoj organizaciji a posebno štrajku u Harlanu. Kada je u junu 1972. počeo štrajk u Harlanu ona je odlučila da promeni koncept čitavog filma i fokusirala se na štrajk.
Treba imati na umu da svet rudarskih sindikata i klasne borbe u ovom obliku koji je prikazan u filmu Harlan County USA više ne postoji jer je uništen tokom osamdesetih reganovskom neokonzervativnom (neliberalnom) kontra revolucijom i izmeštanjem primarne proizvodnje u zemlje periferije svetskog sistema.

TREJLER

FILM

%d bloggers like this: